Ima li pilota u predizbornom avionu (spot koji bi i Zmaja od Šipova ostavio bez teksta)

jaNisam neki ljubitelj aviona ali posle prvog predizbornog uratka Aleksandra Vučića nemam dilemu za koga ću glasti- za onu stjuardesu desno, ukoliko se kandiduje, ona levo mi se čini da je Vulin presvučen u stjuardesu ali ne smem da se zakunem…
Šalu na stranu, iako spot postiže efekat koliko i onaj Travolte iz Borča (čovek kojeg izuzetno poštujem i volim, neka mi ne zameri) meni se nekako stužilo, što je baba znala da kaže a mi bili ubeđeni da misli na „ražalostila sam se“ a ne „muka mi je, povraća mi se“…
E, pa stužilo mi se ali onako kako baba nije mislila- ražalostio sam se shvatajući po prvi put za pet godina nekoliko ključnih stvari: Alek se kandidovao samo da bi siroma mogao konačno da zadrema, makar na tih desetak sekundi u spotu; dok turbulencija bacaka vadzuplohov levo- desno on ne paniči i vriši kao neka tetka Babić već uspeva da se trgne, vrati naočare na vrh nosa i umiri letelicu , baš kao baku koju je primio na razgovor u pet sabajle, saslušao je suznih očiju i ulio veru u život: „Ne brinite, obećavam vam da ćete umreti za dve do dve i po godine najkasnije! Evo, ponesite jedan kamen temeljac i položite ga na njivu, niknuće fabrika, koliko da se deki i Vama nađe za stare dane…“; zatim uspeva da održi motivacioni govor koji uspravlja avion dok piloti, soroševska đubrad bezbrižno sede na putničkim mestima; a potom uz osmeh koji bi i Bambija naterao da zaboravi na smrt majke motiviše i njih dvojicu da shvate svoju zabludu kao 7Kristina u „Maratoncima“, odbace malograđanske stege i zaplivaju goli (dobro, ne baš goli ali ogoljeni), poručujući nam da smo na pravom kursu bez razlike što avion leti pravo ka planini jer i ona je jedna od kapitalnih investicija koja je nekada bila tek goli retrogradni brežuljak…
U nastavku spota pretpostavljam da Tomsilav Nikolić izlazi iz wc-a, zakopčava pantalone sav zbunjen zašto mu svi u avionu viču: „Uuuuuu, ala nešto smrdi, fuj!“, vajkajući se: „Nisam ja, ljudi, Vučić je! Jesam li mu onomad prepustio i klozet i više od 50 odsto najmekšeg toalet papira a sad ovako da mi vrati- na dve šolje bi da sedi a ti Tomo idi istrči na krilo kad te pritera, a?..“
Na sve to reaguje Dačić maskiran u onu plavušu što vrišti ko da ženi brata: „Bruko jedna poludiplomirana, pa zar si ovakvom čoveku našao da zabadaš ovaj plastični nož u leđa, a dobro znaš da on to tebi nikada ne bi uradio više od dva- tri puta, čisto akupunkturno… Ako se kandiduješ znaj da moj glas nemaš, mada ćemo se čuti pa možda i završimo nešto, a sad demostrativno odoh da se sakrijem među koferčiće…pardon, kofere i tiho jecam jer ako nešto ne podnosim to je ta prokleta želja za vlašću po svaku cenu, nebitno da li je u pitanju Sloba, Voja, Boris, Alek… Fuj, gadiš mi se, ali se čujemo ako bude neka kombinacija, važi..?
8U to se iz pilotske kabine čuje dobro poznat glas prapilota: „Đubve izdajničko kako te nije svamota da mi za šaku dovava pvodaš ovo divno dete što smo zajedno odgajavi od kive vadikalskog mesa kad su nam ga ostavivi na pvagu otadžbinske upvave! Ti si posvedji bio u wc, pviznaj, znam ti smvad, a Vučič i kad ode u toavet od pvivuče stvane investitove i na volni papiva potpiše onoviko međudržavnnih spovazuma, mada i njega pvezivem ali ima u tom pvezivu neke ljubavi i stvaha kao u onim idnijskim sevijama kad te muž pvebije, ostavi i ode s dvugom a ti čezneš da ti se vati i spusti tu pvepametnu gvavicu na stomak kao nekad, jev ljudski je pvaštati svima osim tebi, đubve nad đubvadima!
Avek, sine, ne pvači, sad če čika pivot tebi da pusti onaj fivmic sto voviš: „Pvohujalo s Avekovim vihovom“, mada te pvezivem avi imaj na umu ko te je vadikavskim mvekom dojio dok su bive sankcije a veštačkog mveka nigde od Kavovca- Kavvobaga- Oguvina pa sve do Vivovitice…“!
Na posletku, baš kao u najromatičnijim scenama klasika: „Prohujalo s Alekovim vihorom“, ustaje ON, vadi onaj plastični nož iz leđa, pušta suze ne stideći ih se jer i bogovi plaču i jevađeliše: „Da, Tomislav je poslednji bio u wc-u ali od mene nikada nećete čuti da zbog toga smrdi čitav avion jer da bi ostao na pravom kursu potrebno je da obojica budemo u toaletima i koordinisano istovaramo…dobro za Srbiju i na nju! Ako me pitate da li sam očekivao tako nešto od Tomislava- nisam ali ga donekle razumem jer možda mu i jesam obećao podršku za još jedan mandat baba- sere ali zbog tri- četiri procenata više nateran sam da uđem u trku, a pritom ne mislim da u trku uđem u wc, jer prošlo je vreme krajnje nužde, od Srbije smo napravili cenjeni i respektabilni poljski toalet i neću dozvoliti nikom da ga začepi, osim ako to nije investicija koja će uposliti hiljade mladih na guranju ruke do lakta u šoju…
Tomislave, što se mene tiče sve ti je oprošteno! Ako si spreman za umetnički život u dvoje dođi, sedi i čvrsto se drži, neće ovaj avion sam od sebe udariti u planinu- potrebno je zajedničkog rada i volje za to!
Možda odremam još koji sekund a vi me probudite kad se srušimo, mora neko narodu da saopšti tu divnu vest i obznani da su otvorene još dve crne kutije kao još dva poglavlja“…
Mihailo Medenica

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s