Bluz čuvara plakata svetoga lika…

Živim ko golja život na rate
al smerno čuvam svete plakate.

Poljubim decu, majku i ženu
pa s pesmom krenem u treću smenu.

Gospodski pos’o, sedim kraj zida,
životom branim da ko ne pokida…

Štanglom u glavu i rođenog brata,
bliži od brata je lik sa plakata!

Ma, šta od brata- draži od Bog,
ni Bog ne može upola toga…

Samo pogled na svete plakate
izleči odmah bolne prostate.

Leči, kunem se, i boljke teže
onima što celivaju i na plakatu leže.

Evo baš juče, tako mi brata,
zatrudne nerotkinja od celivanja plakata!

U kasne sate, kad svako usni
plakat zaplače, suzu pusti…

Ničice padnem, gledam te oči,
gleda on u me i miro toči.

Lije ko reka s bogočoveka,
pozovem naše da donesu flaše…

Malo je flaša- dones’te bure
za spas Srbije te suze cure.

Potopim u njih novčanik prazan,
kad ono pun ko Tomin kazan!

Prosečna plata i nešto pride,
neprijatno mi kolko nam dobro ide…

Onda kraj zida zastane stoka,
ljutito gleda, ispod oka…

Ispruži ruku da skrnavi plakat,
al štangla radi pa lomim lakat!

Sve je to ludo il pije drogu,
šta drugo mogu- lomim i nogu!

Onda na miru, dok jošte cvile,

zamezim malko sendviče mile.

Stidim se, priznajem, što smori me glad,
ja mirno jedem ON nema kad!

Kako čovek da se bahati i sendvičem sladi
kad on je gladan jer samo radi?!

Prokleta bila luda mi glava,
od umora pada a plakat ne spava…

Ne, čak ni on ne drema,
investitore čeka, projekte sprema…


Čujem ga, kunem se, kad skroz smo sami,
govori nešto u mrkloj tami!


Protrljam oči, dal možda ludim,
onda se čudu u čudu čudim…

Jasno vidim, pogled ne vara,
čak i plakata fabrike otvara!


Ni bilbor nema kad da odmori,
polaže temeljce, sa zlom se bori…

Mislim se možda je od majoneza,
malo je užeg’o, možda to stomak zeza..?

Al nije, svega mi, ne mak’o se s mesta,
otvori plakat još radnih mesta!

Rastrčali se plakati na sve strane
što više da oposle dok ne svane…

Pre zore da poseje, da zaore,
da odmeni umorne paore.

Da probudi petle i lenjo sunce,
Srbiju mazno svije na srce.

Pitam se tako na kraju smene:
čuvam li ja plakat ili on mene?!

Sve naše muke taj plakat brine,
ruke lomim ko li ga skine…

Mihailo Medenica

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s