Ma, neka ste je otpustili tako bolesnu i samohranu…

Draga Violeta Petrović, pročitah da si ponovo dobila otkaz u „Juri“ i vidim sa se čitava Srbija kao nešto nasekirala oko toga lamentirajući nad sudbinom kletom!
Sramota, jeste, ali ne poslodavca ili vlast koja je prethodnog puta obećala da se tako šta ne može i ne sme ponoviti, već za tebe jer si prevarila te divne ljude i eto ponovila- ponovo si dobila otkaz iako je vlast rekla da nećeš, ali zašto bi pa slušala vlast kad ti je lakše terati po svom, jel da?!
Vidi, meni je žao što moram da ti saopštim ono što izgleda niko drugi neće, štedeći te valjda od gorke istine, ali ti si em samohrana majka, em obolela od tumora, pa reci realno da li takva možeš da radiš dok hiljade mladih i zdravih partijskih kadrova bleje po kafićima čekajući na zaposlenje koje ti tako bahato uzurpiraš?!
Ne možeš, naravno, jer rekoh i izvini što ću ponoviti: samohrana si majka a uz to i bolesna, a Srbija, oprosti, nema vremena da čeka na bolesne i socijalno ugrožene da uhvate korak, jer jednostavno usporavaš taj galop ka veličanstvenom sutra koje bi možda već juče bilo da nema takvih kao ti na grbači ove sirote države u kojoj je najlakše biti bolestan i siromašan i praviti se važan zbog toga, čineći da zdravima i bogatima bude neprijatno, jer i oni plaču, da znaš, samo se kroz zatamljena stakla „audija“ ne vidi…
Ako ti se već toliko radi uzmi pa kukičaj, heklaj, pleti…pa lepo ko čovek prodaj na ulici dok te komunalna policija ne ispresavija ko kiflu i uhapsi jer zna se neki red- na ulici mogu da prodaju samo uredno registrovani dileri i makroi, a ne svaka šuša kojoj se prohte da zaradi neku crkavicu jer mu druge nema!
E, pa uvek ima druge i uvek postoji način, poštovana Violeta, ali ti si htela linijom manjeg otpora: kao žuljaju pelene u „Juri“, bolest uzima svoj danak, deca gladna i ostale gluposti koje se mogu videti i u „Parovima“, ali tamo niko ne pravi žrtvu od sebe zbog toga…
Priznaj, zašto si po drugi put dobila otkaz?!
Jesi li i dalje bolesna- jesi! E, pa ako su mogli da ti izađu u susret onomad mogla si i ti njima- da ozdraviš pa da radiš ko čovek, a ne da vučeš tu bolest ko da je grip, ne daj bože!
Jesi li i dalje samohrani roditelj- jesi! A zašto pored toliko neženja u Srbiji, ali molim te nemoj da odgovoriš ono patetično: „Zato što sam bolesna i borim se za svoje potomstvo“, jer je to toliko bedan izgovor da je dobro što si samo dobila otkaz, a ne i rešenje da ti firmi dođeš neke novce jer su te trpeli toliko!
Moraš i ti njih da razumeš, Violeta! Na šta bi ličilo da svi koji se razbole nastave da rade dok zdravi, pravi i visoko obrazovani na prestižnim montažno- demontažnim univerzitetima nemaju ni za ‘leba da njim iz kafića gađaju sirotinju, jer ne ide da arče one kroasančiće što se dobijaju uz preplaćene kafe, a i kroasanom je defakto teže pogoditi socijalnog slučaja u glavu, jer su onako mekani i paperjasti a ne ko buđav hleb postojani i precizni!
Evo, iskreno- dokle si to pa očekivala da radiš?! Nije ti to dedovina pa da se raskomotiš ko na livadi ubeđena da ti rođenjem pripada!
Radno mesto je kao i mesto u autobusu- nije zakupljeno, ustaneš kad uđe neko stariji, odnosno, jebeš starije, neko s partijskom knjižicom ili preporukom nekog ko ima partijsku knjižicu, ili u krajnjem slučaju neko ko nema knjižicu ali ima zdravlje, a zdravlje je, moja Violeta, najvažnije!
Šta će ti plata ako nemaš zdravlja, ajde realno?! Jel sreća u novcu ili zdravlju?!
Šta prvo poželimo nekom: „Da si živ i zdrav“ ili „Da si zaposlen i primaš platu ne znajući ni gde ti je firma u kojoj radiš“, a?!
Pa, ovo prvo, dabome, a ti ni to nisi u stanju da ispuniš ali se, vidimo, jagmiš za platu kao da su deca baš zapela za tri obroka dnevno umesto za jednu majku, koja je na poslu umesto kraj njih!
Glad prođe, znaš, ali želja za majkom nikad, znaš?!
Upamet se, poštovana Violeta! Ne pravi problem gde ga nema, jer ako nemaš posla imaš jednu obavezu, što će reći i problem manje, ali ne, neki ne shvataju da život čine male stvari kao što je život bolesne samohrane majke u Srbiji danas…
Mani se te stranputice kojom si pošla, Srbija u galopu ne može da čeka da se ti odlučiš jesi li bolesna, samohrana majka ili nešto treće?!
Razmisli šta si ponajviše pa će ti se neka vrata i otvoriti, bez obzira što je iza njih zid, jer i on je kapitalna investicija a ne kamen temeljac spoticanja, što bi dušmani rekli!
I za kraj, pre nego što staviš prst na čelo i izviniš se poslodavcu i vlasti koji su ti onomad izašli u susret, ali ti teraš po starom, priznaj da ovog puta otkaz nije ni nalik prošlome, što fakat znači da i nisi dva puta dobila otkaz u istoj firmi, barem ne na isti način: prošli put su te obavestili na poslu, a sada nisu želeli da te maltretiraju da dolaziš već su to učinili telefonski, o svom trošku!
Ne može se kroz život tako na mufte, poštovana Violeta Petrović, ne može!
Bolest i gladna deca nisu izgovor! Radi pa ih prehrani umesto što dramiš!
A, da, ne možeš, dobila si otkaz…
Ma, samo da je zdravlja, biće posla, ne sekiraj se!
A, da, nemaš ni zdravlja…pa oda logično da nema ni posla, šta tu nije jasno, moja Violeta..?
Mihailo Medenica

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s