Vučić in the USA (susret s domarom na najvišem nivou)

Gospodine predsedniče, kako sam bio odsutan nekoliko dana tako kasnim s izlivom divljenja Vašoj poseti Americi, koja je, čujem, bila istorijskija od prethodne koja je već dopisana u Bibliji kao „Alekova poslanica Amerima“, tako da sam ubeđen da se ova videla s Meseca, uz Kineski zid i Vulina koji baci „kašikaru“ pa trči za njom…
Dakle, ovog puta ne da ste uspeli da se prišunjate Beloj kući i fotografišete pre nego što je obezbeđenje reagovalo, već ste, vidim i ušli u nju i to ne krijući se među grupom japanskih turista već kao zvaničnik kojeg je primio lično potpredsednik Majkl Pens i kako kažete- učinio veliku čast isprativši Vas lično do kapije!
U inat dušmanima koji bi taj gest drugačije protumačili prinuđen sam da objavim transkript vašeg razgovora od trenutka ulaska u Belu kuću do tog nadistorijskog ispraćanja do kapije.
Vučić (marincu): Ma, pusti me, bre, ja sam s ovom grupom turista, samo sam tražio wc pa zalutao…
Marinac: Znam, znam…tako je bilo i prošli put kada ste pokušali da preskočite ogradu, tvrdeći da Vas je predsednik pozvao da zasadite muškatlu prijateljstva…
Pens: Kakva je to gužva ovde, jel?!
Marinac: Gospodine potpredsedniče, ovaj se odvojio od grupe turista i uhvatio za gelender, neće da se pusti i…
Pens: Budalo, pa zar ne prepoznaješ čoveka- to je predsednik države sa najvećim rastom BDP-a i padom stanovništva s višespratnica… To je jedan od najvećih živih vizionara- čoveku se godinama priviđaju investitori, fabrike, Štrumpfovi, Družina prstena i ostale vizije koje će od Srbije učiniti rajski vrt za dve, najkasnije dve i po godine… S njim samo pažljivo, polako i s dostojanstvom, a ako ne pusti gelender samo po prstićima…
Vučić: Gospodine Pens, kao što sam i obećao evo učinio sam čast Americi ovom posetom i spreman sam da Vam pomognem u demokratizaciji društva po našem principu u kojem svaki građanin ima Ustavom zagarantovana prava, osim ako se ne pokaže da nije član SNS-a…
Pens: Da, da…baš sam o tome hteo da se posavetujem s Vama, pa ako biste pustili gelender, poplašićete turiste, a mi ćemo preći u ovu divnu prostoriju koju pomoćno osoblje koristi za presvlačenje da porazgovaramo. Ne obraćajte pažnju na domara ako je u gaćama, neće ući u kadar…
Vučić: Vidiš marinac da me čovek poznaje, sad ćemo i da razgovaramo, čuješ…
Pens: Naravno da ćemo da razgovaramo, evo vi slobodno otvarajte usta a ja ću da se smeškam i klimam glavom da kamera zabeleži, pa ćemo kasnije uraditi i sinhronizaciju čitavog razgovora glasovima Paje Patka i Šilje…
Vučić: Ne, ne pristajem ni na kakve ultimatume- neću da govorim glasom Šilje, ja sam ozbiljan državnik i insistiram na Maloj sireni, to je crvena granica nacionalnih interesa ispod kojih neću ići! Dakle, Mala sirena i zahtevam da se razgovor vodi u Ovalnom kabinetu kako i priliči nekome mog ranga!
Pens: Ma, to se podrazumeva, evo sad će vas marinci odvesti do kotlarnice…ovaj, Ovalnog kabineta, možda će Vam se učiniti malčice drugačiji nego na slikama, ali sve zavisi iz kog ugla se gleda?!
Sat vremena kasnije.
Pens: Izvinite što nisam mogao da se pridružim razgovoru Vas i ložača, ovaj, predsednika, nadam se da ste dogovorili mnogo toga i…
Vučić: Razgovor je bio više nego konstruktivan, pomogao sam gospodinu predsedniku da pretovari neki ugalj, onda sam na kratko ja bio predsednik Amerike dok je on bio na pauzi za doručak, a potom smo dogovorili investicije u vrednosti dve bilijarde dolara koje će popodne podići s bankomata, sad nije mogao, kartica mu je nažalost ostala u ormariću gde se presvlači pre posla…
Pens: Ekstra! Samo ga Vi popodne sačekajte ispred Bele kuće kad krene s posla pa završite taj istorijski sporazum u onom „meku“ prekoputa, a sad ako ne zamerate, znam da imate mnogo posla pa bih Vas lično ispratio do kapije…
Vučić: O, kakva čast! Kad Vi dođete u Srbiju ja ću Vas lično ispratiti do Marića u studio da zajedno vodimo „Ćirilicu“, a on nek pominje sponzore s vremena na vreme…
Pens: Da, da, obavezno… Nego, hoćemo li polako prema kapiji, zaključaće je domar a ja nemam ključ, znate, pa…
Vučić: Al će dušmani u Srbiji da puknu od muke kad vide kako bez pratnje marinaca ponosno koračam travnjakom…
Pens: Ma, da, to mi samo za najvažnije zvanice… Nego, kad smo već stigli do kapije evo vam 20 dolara da mi kupite novine, kafu i hepi- mil, to takođe samo najvažnijim zvanicama dozvoljavamo…
Vučić: Naravno! Posle se vraćam u Belu kuću da Vam to donesem da snime kamere, jel da..?
Pens: Ne, ne morate toliko da se mučite, samo ostavite ispred kapije i zvonite na prijavnici… Zaključaće onaj prokleti domar a ja, rekoh, nemam ključ pa ne možemo da Vam otvorimo, inače…
E, da, zadržite kusur slobodno, to je prvi deo od onih dve bilijarde dolara koje će vam ložač, ovaj, predsednik doneti popodne…
Vučić: Jupiiiii! Osam i po dolara direktnih investicija, odmah krećemo s izgradnjom nove fontane, ili da uložimo u CD s novim pesmama za ovu postojeću, majku mu…
Mihailo Medenica

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Vučić in the USA (susret s domarom na najvišem nivou)

  1. Smm каже:

    Izuzetno realistični komentar. Dopada mi se. Bravo!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s