Zovem se Milovan, čika Ramuše, i danas bih napunio 18 godina…

Dragi čika Ramuše, zovem se Milovan, dete sam iz enklave i uskoro punim 18 godina, taman onoliko koliko je i prošlo otkad si nekuda odveo tatu iz sela, valjda da ti nešto pomogne, žurilo ti se pa si ga udarao da požuri i on, a on je pokušavao da se nasmeje da mama i ja ne brinemo ali bi mu krv potekla iz usta čim ih otvori pa nisam smeo da gledam, bilo me je strah…
Valjda je i njega bio strah, ni on nije smeo da gleda, ili nije mogao, oči su mu bile čudne, velike, ogromne a zatvorene. I iz njih je tekla krv, ali tata se ne plaši krvi, hteo je da se nasmeje pokušavajući da pogleda u mami i mene, ali…
Malo sam, priznajem, bio ljut na njega- nikada ne bi otišao bez pozdrava ali tog dana jeste, a baš je bio lep dan, obećao je da ćemo se igrati s loptom čim završi nešto na njivi, a onda si došao ti i odveo ga, a on ni da mahne ili da kaže nešto onom čiki što što me je udario pesnicom u glavu, pa valjda ljut što sam se rasplakao šutirao i udarao o onu divnu staru krušku pred kućom dok sve nije postalo mrak…
Bila je to zaista prelepa kruška, moje omiljeno drvo, tata je okačio i ljuljašku o nju a one čike što su došle s tobom- mamu, golu i krvavu…
Ne znam šta joj se dogodilo, sve je postalo mrak, čuo sam samo kako zbog nečeg vrišti i moli da joj ne rade, pa smeh tvojih drugara, šamare, udarce, neke bezobrazne reči koje danas znam šta znače, pa opet njen vrisak, toliko jak i strašan da sam znao da je nešto jako boli, a onda tišina!
Ja sam krišom gledao na jedno oko, ono što mi je manje bilo krvavo, video sam kako izlaze iz kuće, zakopčavaju pantalone, smeju se, ubadaju noževima mog Blekija koji je lajao na lancu i vade nešto iz njega bacajući svud po dvorištu…
Bleki više nije lajao, umorio se valjda, samo je ležao i gledao u mene ali nikako da mahne repom ili bar trepne…
Opet su me šutirali tvoji drugovi, čika Ramuš. Baš jako, a jedan me je ubo nožem u nogu i povukao sve do vrha butine, kao da ne zna da decu to boli?!
Ti si se vratio bez tate, ušao si u kuću, sigurno da proveriš kako je mama, pa je opet vrisnula do neba i više se niče ne sećam…
Lažem te, izvini, čika Ramuš, sećam se da sam opet otvorio oko, jedva ali sam ga malo otvorio i bio ljut na mamu i tatu što nisu tu da mi pomognu da ustanem, kao uvek kad bih pao…
Kuća je gorela, baš jako, skoro da ništa nije ostalo od nje a zaboravio sam da iznesem igračke iz sobe i pižamicu, mama će se naljutiti ako je ne obučem pred spavanje.
Ne znam zašto ali mama nije bilo ljuta ni zbog čega, samo krvava, modra i gola, onako vezanih ruku za granu kruške i glave pale na drugu stranu, nisam mogao da joj vidim lice, da joj pokažem da sam pao i da dođe da me podigne…
Samo je ćutala a ja sam plakao ali sam ipak bio hrabar i puzao sam sve do nje, kroz ono što su izvadili iz Blekija i blato da dođe do mame.
Nisam mogao da ustanem inače bih stigao brže, jako me je bolela noga, ona što mi je čika isekao…
U stvari, sve me je bolelo, ja sam bio jako mali, znaš, pa dete mnogo boli kad ga jako šutiraju, udaraju glavu o drvo, iseku uvo…
To se deci ne radi ni kad su najviše bezobrazna, a ja nisam bio, evo pitaj mamu, rekle su mi komšije da je negde morala da otputuje ali će se vratiti.
Nije već 18 godina, a ja još čekam, ljut, i ona je otišla a nije me zagrlila i poljubila…
Znaš li koliko mi je zagrljaja i poljubaca ostala dužna, sve brojim i čekam da joj kažem kada se vrati, a tad i ti možeš da je pitaš da li sam nekada bio bezobrazno dete da me onako tuku tvoji drugari dok si ti bio u našoj kući..?
Tata se vratio! Posle sedam godina je došao kući, baš na dan kada sam polazio u školu a neka deca me gađala kamenjem i razbila glavu, a ja sam ih slagao da ću ih reći mami i tati, ali su se samo smejali…
Tata je došao, da, ali mi nisu dali da ga vidim, mada ja mislim da to i nije bio moj tata, jer moj tata je imao i glavu i noge i obe ruke, a ne kao ovaj čika što su ga doneli u nekom ćebetu, ništa nije imao od toga…
Zakopali su ga u jednu rupu blizu one divne kruške, a meni su zavili glavu i odveli me kod komšija, oni žive odmah do žice, valjda da ne smetam dok to urade, pa sam čekao čitav dan, tu sam i prespavao ali tata nije došao iako su mi rekli da su i on i mama uvek tu sa mnom, a nisu!
Valjda bi ih video da jesu, mada nekad osetim kao da me mama zagrli i poljubi, onako kako je uvek radila, najnežnije na svetu, ali se okrenem, potrčim, zovem je, no…
Nisam smeo dalje od one žice inače bih je možda stigao, sigurno je otišla u vinograde…
Nema veze, umem ja da čekam! Ako nešto zaista umem to je da čekam između ovih kalemova žica i računam koliko su mi zagrljaja i poljubaca ostali dužni mama i tata..?
Samo kad se vrate videće oni svoje, moraće da me ljube dva dana i dve noći bez prestanka, a to nije ni pola…
Bio sam, priznajem, ljut i na tebe čika Ramuš, ali više valjda nisam, ne znam?!
Možda i jesam, ali mi kažu da više ne smem da budem jer si ti naš drugar sad!
Ne moj, ovih čika koji se brinu da nam u enklavama bude super i da dobijemo one pakete sa nekom hranom, što nam donesu kad su neki izbori, ali otvorene i poluprazne.
I oni su dobri ljudi, sve su ti oprostili, a praštanje je vrlina, samo što njima nisu odveli mame i tate, i tukli ih onako male, ali nisu oni krivi zbog toga već ja!
Tako kažu, jer ti si sad naš prijatelj i za sve što nam se dogodilo krivi smo mama, tata i ja, nismo smeli da ostanemo u kući kad ste ubili seku dok se vraćala iz škole jednog dana, ali smo opet ostali i samo vas naljutili!
Nadam se da više nisi ljut na mene, sad smo drugari, ove naše čike te vole i zakleli su se da će te slušati, a kad nekog slušaš onda mora da si sjajan lik, inače ne bi oni glasali za tebe nikad!
Ne bi, zbog svega onog što si uradio meni i mojima, još tolikim porodicama, još stotinama porodica nalik našoj, ali sami smo krivi, zar ne?!
Sad će sve da bude super, kao nekad!
Sedim na ljuljašci, još je na onoj mojoj kruški, baš na grani gde su okačili mamu da visi, i čekam…
Čekam familiju, trebalo je već da stignu, pomen mi počinje za pola sata, pop je odavno došao…
A, nisam ti rekao da su me ubili onog dana kada su odveli tatu i obesili mamu..?
Da, umro sam kad si mi ono stao kolenom na grudi i valjda slučajno prerezao vrat…
Umro sam gledajući na ono jedno oko mamu, golu, krvavu i modru, ona nije gledala u mene…
Ne ljutiš se što sam izmislio ostalo, morao sam, ti si sad dobar i…
Da sam živ sad bih napunio 18 godina, ali nema veze, ionako su mi sve igračke izgorele u kući, s čim bih se igrao čekajući da se mama i tata vrate?!
Zovem se Milovan, čika Ramuše, lepo piše na spomeniku, imao sam godinu dana kada si došao u naše selo da odvedeš tatu da ti nešto pomogne…
Mihailo Medenica

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

33 реаговања на Zovem se Milovan, čika Ramuše, i danas bih napunio 18 godina…

  1. Biljana каже:

    Sjajno nikad bolje .Rastužio si me…..Ali ko da vidi to sem malobrojnih,…..

    Liked by 1 person

  2. Dejan каже:

    Čika Alek…
    Seti se ove priče kad ovi tvoji, ne naši, budu donosili cveće na ovaj i slične grobove i držali govore kako neće dozvoliti nikome „da ponižava Srbiju i njene zrtve.“ Nikome osim tebi…

    Liked by 2 people

  3. Mira каже:

    Šta reći? Pišite ipak dalje, ma kako se činilo da nema ko da čuje. Neka ostanu svedočanstva kada dodju bolja pravednija vremena.

    Liked by 1 person

  4. Dajana каже:

    Strasno tuzna prica…Nazalost ovakvih pogazenih detinjstava ima na hiljade.Unistenih porodica u moru krvi je ostalo…Tuga,čemer i jad…

    Свиђа ми се

  5. Nenad каже:

    Prodaj sta imas , dosta.si cekao..plati nekome da vrati krv za krv,jer od pravde ovde nema nista..na zalost!Jedino tako mozes da nadjes neki mir..kada.znas da su isto prosli i ti koji su ti unistili detinstvo,zivot,sve!

    Свиђа ми се

  6. vvv каже:

    Uh, koliko je ovo tuzno.

    Свиђа ми се

  7. Perica каже:

    Citas li ti ovo cika Vucko? Ako ne neka ti isprica cika Marko Djuric.

    Liked by 3 people

  8. Goran каже:

    Svaka čast gospodine Medenica!

    Liked by 2 people

  9. Tijana каже:

    Koliko je ovo strasno!
    Kada bi samo imao ko da procita….Srbi,najnesrecniji narod!

    Свиђа ми се

  10. Jovana каже:

    Koliko suza, koliko bola u ovih nekoliko minuta citanja!

    Liked by 2 people

  11. Ana каже:

    Da li ste normalni da ovakav tekst pisete ???? BOZEEEEEEEE !!!!!!!!!

    Свиђа ми се

    • Mia каже:

      Ana, nasilna smrt nije lepa – nasilna smrt je bolna, surova, mučna, nepojmljiva… Ako ti se slošilo dok si ovo čitala to samo znači da si čovek. Ako ti je došlo da vrištiš od besa, muke i nemoći dok si ovo čitala to samo znači da si čovek. Ako nakon čitanja ovog teksta ne možeš da nađeš neki svoj unutrašnji mir to samo znači da si čovek. Mnogo je neispričanih nasilnih smrti izazvanih rukama onih koji nam sada te iste krvave ruke pružaju uz osmeh iza kojeg škrguću zubi spremni da nam grkljane iščupaju… Ako se pitaš zašto oni to žele, pa… zato što su zadojeni mržnjom prema jednom narodu, zato što su tako učeni od malena, zato što im majke i očevi, bake i deke umesto bajki sa ponosom pričaju na koje su se sve zverske načine iživljavali nad srbima njihovi rođaci, poznanici, njihovi heroji… jer „tako sa srbima mora“, „srbi ne treba da postoje“, „srbe treba klati i ubijati kao stoku“, „srbi su sami krivi za sve što im se dešava zato što su srbi“…

      Свиђа ми се

    • Tatjana каже:

      Sto da se ne pise istina.

      Свиђа ми се

    • Sladjana каже:

      Nije normalan onaj koji zaboravi zverstva, a ne onaj koji pamti.

      Свиђа ми се

  12. Janko Testen каже:

    Neka se ne zaboravi, doci ce bolja vremena, kad tad. Odgovarat’ ce i Ramus i svi ostali koji su ovoj djeci oduzeli djetinjstvo. Doci ce pravda i na Kosovo, kad tad. Ramus je sad predsjednik, a zlocinac. Promjeni se to za koju godinu, odgovarat’ ce on Bogu zasve svoje rabote.

    Свиђа ми се

  13. Данијела каже:

    Ономе ко овај текст прочита, а да га срце не заболи, залуд се човеком зове.

    Liked by 1 person

  14. Стефан каже:

    А зашто није нормалан? Нека људи прочитају и осете само део онога што су невина србска деца осетила. Не кажем, било је злочина на обе стране, али су неупоредиви. Уосталом, ко је крив за те злочине? И зато колико год да је тужно и страшно, мора се читати… Мора се запамтити јер заборав је највећа мана србског народа.

    Свиђа ми се

  15. Марко каже:

    Михаило, свака Вам част!!!

    Liked by 1 person

  16. DejanBgd каже:

    Ne znam,pokusam po 10ti put da procitam ceo i ne mogu. Svaki put na pola se pitam,da sam drzava da li bi mi trebao neko da mi isporuci tog Haradinaja,da li bi daleko bilo mogao da budem na 10m od njega da mu grkljan ne izcupam, a kamo li da mu pruzim ruku….U Tiletovo vreme bi ga DB obradila cas posla u Francuskoj bez da ceka propale Francuze da ga „izruce“. Ma mi smo bulja narod kratko i jasno

    Свиђа ми се

  17. KNJAZ PRESS каже:

    Tuga…bes…očaj…

    Свиђа ми се

  18. Jovana каже:

    Nema šta ovde ikome da se čestita! Samo da se zahvali autoru što se trudi da ova deca ne zaborave, da uvidimo i zapamtimo stradanje našeg naroda, koje će se opet i opet ponavljati ako nastavljamo da zaboravljamo. Niko ne treba da zaboravi svoje žrtve već da ih pamti i poštuje. Da skinu ona glupa TUĐA imena ulica po Beogradu a da daju ime dečaka Slobodana Stojanovića, Milovana i drugih ovakvih žrtava. A za zveri koje su radile ovakve stvari, nebitno na kojoj strani, ako nije stigla ljudska kazna, Boga ima, ostaje nam samo nada da će njihova kazna biti daleko gora od zbira svih svetskih zverstava!

    Свиђа ми се

  19. boriz23 каже:

    Tuga. Bijes. Ocaj. Tuga. Suze. Tuga. Bijes! Pa opet tuga…

    Свиђа ми се

  20. Nemo каже:

    A koja je poenta ovakvih prica,postova,novinskih clanaka ? Svi znaju da je bilo lose vreme,ali ne razumem sta neko pokusava da postigne objavljivanjem ovako necega?

    Свиђа ми се

  21. Asen Archy Antonov каже:

    Previse tuzno ali dovoljno da se svaki srbin zapita dokle ce dopustati da ga svako gazi zbog svog nacionalnog identiteta .
    Iskreno cika Alek ti si debil ,bez obzira sto sam clan sns ,uvedite taj zakon obaveze o vojnom sluzenju imam toliku zelju da isprasim neke albanske guzice .
    Da se teritorija uzima pricom i lepim recima to bi radio i rimski cezar i ostali imperatori ,ali ne samo rat je resenje da opravdamo svoje greske zbog toliko ubijene dece ,ljudi i zena .
    Stoga svi vi retardi u vladi stidite se vas samih jer Srbin se bori ne bezi …

    Свиђа ми се

  22. Milan Dudvarski каже:

    Ау брате Медени! Издаја никад није била огољенија до кроз ову причу!

    Свиђа ми се

  23. Srecko каже:

    NAPISACU OVO GOVOROM MRZNJE,PA NEKA ME UHAPSE I OSUDE!!!!!!! OSVETA NE SAMO ZA OVO, NEGO ZA SVAKO UBIJENO DETE CE BITI STRAVICNA PO EGZEKUTORE!!!!! RAMUSE I TEBI CE NEKADA NEKO PRESUDITI!!!!!! neka je laka zemlja onima koji su na ovaj i slican nacin ubijeni……neka ih andjeli cuvaju!!!!

    Свиђа ми се

  24. Suzana Baljak Pesic каже:

    Strasno…zalosno…monstruozno…Ne…nemam komentar…Neka je svima laka zemlja i pocivali u miru…a Bog gleda…nismo mi ti koji ce suditi…polako…

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s