Коме мирдита- коме добар дан?!

Годинама пишем противу тог фестивала идиотлука „Мирдита- добар дан“ и све сам убеђенији да грешим- није нама проблем мирдита, већ добар дан!

Одавно смо престали да се борима за добре дане па отуда једно мизерно мирдита и може да нас уздрма из темеља, јер смо праг дали за пањ…

На пањ су се као на престо попели пајаци, подлаци, лудаци, свакојаки хохштаплери и убедили нас да вредимо само као презрени, кужни, као полусвет који за боље није јер од бољега није…

Убедили су нас да нисмо ништа ваљанији од њих и да их залужујемо, да су нам заслужена казна и једини благослов, па нас отуда то „мирдита“ баца и повија ко младицу на ветру јер не знамо куд нам је добар дан?!

На јутрењима и литургијама су нам добри дани!

Сваки бољи од минулог, уз скуте Господа.

У исповести и причести су, но учинили су да као бесна псета кидишемо на мајку, на мирн пламена воштанице као на подивљају ватрену пошаст што прети да сагори све!

Надвили смо се гордо над светом нам црквом, натрклили је бесом и немиром, а она, матер мирна и блага, тихује, прашта и зове да се саберемо под сен распећа с Голготе али смо се од гримасе фарисеја уплашили благости осмеха Бога- Христа!

Не верујемо у добар дан па стрхујемо од копрене, ништвила мирдита!

Плаше нас заветном светињом а ми читави повијени у њу, саздани од ње…

Прете да нас неће бити уколико не дамо Косово и Метохију, као да нас може бити кад га дамо..?

Тамо нам свиће сваки добар дан, но лажу како ће бити добро ако се изборе да нам сване још који, ни добар, нит дан, но мирдита па шта за нас остане?!

Шта нам западне од остатака, а ми страшљиво загледани у под где да појуримо једни преко других кад се раскруни Грачаница, Дечани, Свети Архангели, Девич, Љевишка, Пећ, Зочиште…па да радосно позобљемо мрвице нафоре што је пајаци и подлаци с пања погане, парчају и бацају низ ветар!

Није Пећка патријаршија света што су јој векови у камену, већ што су нам мајке, очеви, деца, унучад од тог камена!

Не огледа се Грачаница онако мило и благовесно у оку што је тек лепа, већ што је оку лепо видети где извире та жива вода бескраја…

Нити су Дечани велики што се извијеш да читав видиш, већ што видиш одраз у небу кад се извијеш пут дечанских висина.

Није то мит, већ је мит да је наше тек оно за шта се „јуначки“ изборе да нам уделе од нашега!

Због тога толико немира због мизерног мирдита, јер страшљиво ћутимо да не смеју издати добар дан!

Није Господ себи призвао најбоље да пострадају за поган, већ светињу!

Највећу!

Шта ће Господу најбољи за шаку „јаловишта“?!

Што је себи призвао анђеле ако то није небо сваког нашег доброг дана?!

Издамо ли метар Косова и Метохије неће „Мирдита- добар дан“ бити тек фествал идиотлука, већ јутро- подне и вече, довека!

Наставимо ли да страшљиво кличемо пајацимо и подлацима с пања тражићемо се погледимо у „Данима Комаданта Лешија“, помену Ађиф ефендији и још стотину прилика где ћемо све гласније називати доброме дану, али ће се једино чути- мирдита!

Издамо ли Косово и Метохију не тражимо сутра опроштај у Петровој цркви, Ђурђевим ступовима, Сопоћанима, Црној реци…

У ватреној пошасти нема мира воштанице…

Србије ће остати тама за тај пањ што смо дали за праг, и довољно подлаца и пајаца да са њега запева како је мирдита исто што и добар дан…
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s