Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!)

Не инсистира се улудо на фамозној “социјалној дистанци” под окриљем наводне бриге и борбе за човека.

Не “греше” случајно, нити је реч о лапсусу јер одлично знају да физичка дистанца није довољна, ни приближно довољна и мрачна колико и- социјална!

Нажалост, умногоме су успели у свом науму: страхом су учинили да зазиремо једни од других.

Да се осетимо као плен, немоћни и прогоњени, да сумануто јурцамо свакодневицом бежећи од свег оног чему смо до недавно хитали…

Учинили су да “борбу за човека” прихватимо као борбу човека против човека, као арену у којој се гладијаторски боримо до крви да утекнемо једни од других.

Да нас утамиче у животима, јер најбоље ћемо се сачувати ако успемо да утекнемо и од себе самих!

Кад то постигнемо- постигли су све!

Пошаст ће наравно проћи, ђавоља је то работа, одосно, работа ђавољих шегрта намерених да утамниче и поробе оно једино што заиста имамо- веру и мисао!

Не пристајем, ни по коју цену јер нема веће од те коју ћемо платити да трајемо у форми без суштине!

Не пристајем да у пријатељу видим потенцијалну опасност, иначе ћу довека у опасностима видети потенцијалне пријтеље.

Да не пригрлим децу, оца, брата, супругу, да пред црквом стојим као пред каквом пиљаром у непрегледном реду- верујући у Христа- Бога а не верујући у брата и сетру крај себе – никада!

Не кажем: срљајте, али велим: не срљајте у оно што желе да верујете већ верујте у оно ка чему сте и досад корачали, вољена браћо и сестре!

Не дозволимо злу да живимо страхујући од сваког новог дана, да исчекујемо када ћемо оболети, да у свему видимо лек осим у леку- човекољубљу!

Исто су нас у овом ђавољем експерименту учинили ко јагањце пред вашар: ко претекне нека слави и стрепи од следеће згоде када ће доћи на ред…

Нормално је и посрнути и пасти, али како устати ако зазиремо од испружене руке..?

Како да фукару спречимо у велеиздаји Косова и Метохије ако смо се са собом разишли да стотину страна?

Како бити саборан ако смо између срца и душе начинили “социјалну дистанцу”, а некмоли једни међу другима..?

Како да не дозволимо да нам Србију не раскусурају ко ситниш за просјака ако смо просјаци у ономе што заиста имамо: вери и мисли?!

Зато и рекох да ђавољи шегрти инсистирају на “социјалној дистанци” јер физичка се кораком прегази, а социјална- за њу је живот пучина црна…

Пошаст ће проћи, свака мука утихне, али где људи утихну ту се пошаст разгрлати довека!

Пошаст далеко опаснија од болести!

Пошаст која ће учиити да и оно што остане од Србије буде превише, јер шта ће земља људима који су и од себе утекли у збегове…

Довека у Призрену!
Колика год да је физичка дистанца- корака имамо, но ако је “социјална”- узалуд корака ако није траг човека, но звери…
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!)

  1. Повратни пинг: Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!) - Портал НАША СЛОБОДА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s