Ни твоје лажи више не верују у тебе, Вучићу!

Шта је тачно то “замрзнути конфликт” против којег се толико “бориш” и од којег толико “стрепиш”, Александре Вучићу?!

Јатак велеиздаје коју чиниш, покушавајући да нас убедиш да ће се над Србијом разведрити тек кад се одрекнемо неба?!

Не постоји никакав замрзнути конфликт, издајниче, већ постоје рокови на које си орочен од оне губе западне којој си обећао да ћеш учинити све за шаку бедне власти, и једини конфикт који ти заиста покушаваш да решиш је: како издати а сачувати трон лажнога цара!

Страхујеш, наводно, да ће нам потомцима остати мука у завет уколико не решиш “проблем” Косова и Метохије.

Док год је за тебе (и оној губи жутој пре тебе) Косово и Метохија проблем- страхуј да ће једини проблем потомака наших бити да се познају ко су, јер су им имена већ дата а крштенице исписане на пресветом Косову и Метохији, и шта су без њега..?

Деца ничега!

Ништа што ће залудно желети да буде нешто, но шта бити на камењару до пусти камен?!

Не камен Дечана, Грачанице, Самодреже, Девича, Будисавца…већ камен о који се говеда сапну па га бесно ритну у јаруге и вртаче.

Јел “замрзнути конфикт” оних 500 анђела ухваћених у коло око пресветих Архангела?!

Јеси ли видео ту живу икону, Александре Вучићу?!

Пет стотина деце, јевађелиста и мироносница, без страха, своји на својему, на вечно нашему, у колу.

У колу и манастири, небо, земља, гробља, огњишта, векови, вечност, одговор на питање: зашто је Србин без Косова и Метохије вечно гладан крај трпезе, вечно жедан крај извора, вечно слеп крај очију, вечно скитница на својему…

О чему да преговараш?

О чему компромис?

Коме деца, коме коло, коме тај венац осмеха..?


Где се деца смеју ту су нам грудобрани са којих не смемо ни стопе назад!

Где њихове душе чисте тако звонко проговоре- ми да разрезујемо колико нам је Србије превише..?

Хајде, јуначе, стани пред ту децу па реци да је коло превелико, прешироко, преиграно, да је зашло у “туђе”, да поскидају опанчиће јер ће на ђоновима понети “замрзнутог конфликта”, а онда…

Онда шта, Вучићу?!

Шта је компромис, осим твојих лажи које ни теби више не верују?!

Шта је на пресветом Косову и Метохији Шиптарско осим мржње, крви и огња?!

Зар им то што су отели- припада?!

Око тога да се договарате?!

За сваки гроб који су учинили дати им метар светиње?!

Па још метар за сваки који су прекопали и преорали?!

За сваки спаљени дом, цркву и манастир још коју стопу?!

Решење “замрзнутог конфликта” је да им за велику крв дамо Велику Хочу?!

За високе гране на које су повешали Србље- Високе Дечане?!

За кошаре пуних глава рода нашега- Кошаре?!

Девич за до смрти раздевичене анђелице пред очима матере?!

Гориоч за све Српско што је сагорело у безумљу звери?!

Обили за све пале Обилиће на Паштрику, Проклетијама, Јунику, Ораховцу, Штимљу, Пећи, Призрену, Ђаковици..?

Да им за сваки метар црнине Српкињине дамо по два метра белога платна?!

То је компромис? То је разграничење?!

Граница да на вечотом страдању Србља за рај саздају пакао?!

У твоје лажи чак ни твоје лажо више не верују, Вучићу?!

Лажеш и кад тврдиш да је на Косову и Метохији “само” 95.000 Срба и два пута више Шиптара!

Није то “само”, нити их је толико већ више, баш као што је Шиптара много мање него што се цифраш, но да је и један- једини Србин, да није ни један- Косово и Метохија је свето због три Србије под земљом стотину Србија на небу!

Писах и поновићу: није Србин тамо гинуо што му је живота било превише већ што је знао да је живот вредан онолико колико га имаш за шта веће од живота дати!

Није на “толицкоме” Косову и Метохији залудо толико цркава и манастира- небо се на њима сидри о српске кости…

Тим костима је свако од нас проходао, та земља је свака наша њива и ливада, та згаришта су темељи сваке куће Србинове, ти ветрови с Бајгоре су онај дах кад новорођено проплаче…

Све што јесмо- на Косову и Метохији смо, но нажалост многима су твоје лажи ближе од ове истине, јер за истину се мораш борити док је за лаж довољно не чинити ништа…

Нема компромиса, нема поделе, Александре Вучићу, не постоји ништа налик “замрзнутом конфликту”, немамо ми вишка Косова и Метохије да га метримо и делимо!

Ни рај није већи па је рај…

На распећу није било места ни за кога крај Христа, па смо сви стали на исто распеће…

Нема Србије без Косова и Метохије, и тачка!

Шаку дај- баш та шака држи читаву Србију да се не одрони и суноврати у прах, пепео и јаловиште којем се нико ни имена сећати неће…
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Ни твоје лажи више не верују у тебе, Вучићу!

  1. Dragan каже:

    Mihailo, usta ti se pozlatila.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s