Све имам, све ми је дато…

Не молим Господа да ми да ишта до снаге да сачувам све што ми је дао.

Крштен сам Морачом, задојен Дрином, оплакаће ме Дрим, па за шта још да молим..?

Ишти Господе од мене јер свега имам, ишти ако где којим добрим људима фали милости да им постељим Дечане, изнећу свежих божурова на трпезу и ведра пуна хиландарских јутрења…

Нека их на конаку колико желе, дао си ми Господе да дарујем, немам шта од тебе да тражим до намерника што су залутали па да им помогнем, знам куд су им пути…

Оседлаћу откосе и навиљке, повешће их тамо куд нису пошли не знајући да једино тамо могу стићи јер су им стопе отрчале уз Ловћен, поглед им је одавно у сватовима врх Романије, пошла распећа да испросе Богородицу Љевишку…

Нећка се Призрен, Господу је обећана…

Стали ђевери Архангели и Будисавци пред сватове, велим да си ме лично послао Господе јер немам те за шта замолити да ми дарујеш но те преклињем да иштеш од мене, да тражиш јер само ћу тако знати да сачувам.

Погордим се, признајем, кад се оденем Србијом, опашем Црном Гором, огрнем Српском и накривим Крајину ко ону капу прађедовску што је застала крај стотина глава у крвавом снегу Мојковца да сваку отужи…

Да ти ишта потражим, Господе, отео бих од некога доброга што нема ни упола колико ја, јер Србин је рођењем посвећен да се смрћу причести.

Но, боје се људи смрти, моле ти се за који дан што им не припада, живели би довека и још би тражили који трен, а што ће мени то кад сам дете шума распећа, кад ваљам онолико колико су бољи од мене пострадали за мене, кад ме је крстила Морача, задојила Дрина, оплакаће Дрим…

Не молим ти се: Господе дај но Господе чувај ме да дајем, јер шта нема човек који је повијен Острошким миром, који је погледао у јамама, којем су на бабине дошли васкрсли, који носи име предака да им се гроб у њему зна..?

Србин је споменик прађеду и колевка потомку…

Свега имам, Господе, и на свему ти хвала јер деци ништа не морам да оставим, све што имам од њих сам узео да од себе за њих сачувам.

Боже, како је дивно расти дечанским висинама, најести се качамака од морачког камена, наздравити росом с крстова Малог Зејтилника…

Најбољи су страдали за најбоље у мени, па шта више да тражим, Господе?

И кров дома мог и гроб дома мог је на три воде: Морачу, Дрим и Дрину- пуни су ми амбари и појате и радости и суза, хвала ти Господе!

Србин сам рођењем- Србин сам подвижењем – Србин сам што од Господа ништа не тражим до милости да вазда дајем јер имам свега што ме узноси и кад немам ништа што ћу понети…

Славим те Господе за све што ми ниси дао јер како бих другачије знао шта имам…

Имам дом и гроб на три воде, и не бојим се смрти јер бољи од мене су за мене пострадали…

Није тешка црна земља но човек земљи ако не зна зашто је њоме ходио?!

Себе сам сејао да потомци пожњу, баш као што сам и ја жњео распећа…
Хвала ти Господе, Морачом сам крштен, Дрином задојен, Дрим ће ме оплакати, и шта бих више?

Куку ономе ко се ко Србин тек родио, наздравље свима што су се српством подвижавали.

Хвала ти Господе за ову келију у мени, ишти, молим те, имам шта да сачувам….

Мој дом и гроб су на три воде, воде живе!

Хвала ти Господе за Србију, Црну Гору, Крајину и Републику Српску!

Хвала ти за те Витлејеме, Синајске горе, Јордане и Голготе!

Хвала ти што сам Србин- хвала ти што вазда имам на чему бити захвалан!
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Све имам, све ми је дато…

  1. Милован каже:

    Амин Боже !

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s