Шака земље, или шака јада?!

Знам ко сам и од којих сам јер знам за шта су ми ђедови пострадали.

Није живот Србинов само мука и патња, али све чему се порадовао и запевао, мука и патња је посветила.

Што нам је дато- све су нам отимали, свака је ливада Србину била и Косово поље и Мојковац и Кајмакчалан.

Зато су нам и сетве и жетве- задушнице!

И косач и орач прежали себе кад пође у поље и њиву.

Не пита се: „Где ти је муж?“, но: „Где ти је страдалник?!“

Што нам је дато- све су нам отимали, и вазда је откуп био у главама.

Нит веће сиротиње, нит скуљег намира…

Нема куће која се наносила глава!

Дуже је трајала јабука на грани но Србин на земљи!

Данас је момак што је некад био старац.

Ко је Србину дао времена да оседи и да га године повију..?

И опет је Србин вечан, јер није нудио блага за оно што се главом плаћа!

Није питао колико је то Срба на Косову и Метохији па да одмери ваља ли му пострадати, јер Косово и Метохија нису земља но небо све наше земље!

Докле нам је неба- дотле нам је земље, па нек је и камен пусти, рађаће и он!

Село може да опусти, да му се име заборави, да нема ко о њему да сведочи, а да на Косову и Метохији не остане ни једнога Србина вазда ће му се име знати јер заветна светиња сведочи о нама, а не ми о њој.

Но, они што им је ђедовина закоровила веле: „шта ће нам земља без људи на њој“, а за ђедовиу тврде да је њихова, а пут јој нашли не би!

Туже се око метра земље на којој нису били, не дају, брату копају очи, а за ђедовину свих наших ђедовина веле да нам не треба јер нема Срба на њој (лажу)!

Писах и понављаћу: није Косово и Метохија шака земље, но смо ми шака јада без ње!

Волео бих да вам речима опишем зашто је Косово и Метохија светиња Србинова, но да се речима светиња може описати онда би била шака земље…

Озорите у Великој Хочи, прођите Дреницом, седите на камен више Призрена, станите пред Девич, устрчите Проклетијама, Паштриком, Коритником, Шаром, Бајгором…умите се Ибром и Дримом, станите на Газиместан, загрлите шам- дуд у порти пећке светиње, прогледајте Симонидиним видом…учините било шта али учините на Косову и Метохији, нећете схватити због чега пишем све што пишем али ћете почети себе да схватате…

Схватићете да глава није највредније што имамо, и да платити главом није само изгубити је- но знати зашто је носимо…

Косово и Метохија пати за све нас, за сваким од нас, радује нам се, моли се за нас, страда за нас, чека нас- грех је рећи да нам не треба земља без људи јер где ћемо се ко људи познати без Косова и Метохије?!

Знам ко сам и од којих сам јер знам за шта су ми ђедови пострадали.

Како ће ми деца знати и ко су и од којих су ако нисам спреман ни за шта пострадати, лажући се како за њихово добро чиним најгоре- остављам им ливаде уместо завета!

Ливаде имају цену, завет је плаћен најскупљим намиром, да ливаде никада немају цену…
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s