Не дам Божић!

Не дам Божић својег ђеда, ни прађеда, чукунђеда…

Не дам зору у храстове где ме Бадњак својим зове.

Свакој шуми очи познам, свуд ми својта повешана,

церовино, роде мили, српском главом освештана.

Не дам Божић, ево кости, не жалим их, нек се ломе,

смрћу ти се живљи враћам- Витлејеме, мили доме.

Не дам Божић на Мојковцу, смрзле шаке од тежака,

где је мртав- мртвог стизо у јуришу од Бадњака!

Нигде снега да забели, завејало више струка,

кроз крвави намет гази Српкињица да закука…

Не од јада, удовица, но је пошла у сватове,

Срећан Божић ђеверима, мртвом драгом, да назове.

Не дам Божић у Кравици, преклаше ми цело село,

чеснице ми и путири немо стали на опело…

Распеше ми унучиће на вериге, више ђеда,

ископали мајци очи да се деце надогледа…

Спалише све да угасе Бадњаке, ко да се то може,

Србин се рођењем с Бадњаком близни, опрости им Боже…

Ја не могу, не дам крваве пртине и врисак студњи,
 
Бадњи дане- дане судњи…

Не дам Божић, Србин сам, тајник,
не дам- Христос је Србину положајник.
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s