Литија, твоја и моја

Није Литија за нас, а противу вас!

Нећу ходати да тебе спутам већ да те позовем.

Не пожурујем те, ти одлучи када ћеш тим истим трагом- стопе су ти одавно тамо, чекају те да одмориш од лутања.

Господ верује у тебе и кад ти не верујеш у њега.

Што си тврђи у невери то ти се Господ више радује- то је она благост коју осетиш питајући се: „Откуд и чему?“

Иштеш да видиш Господа па да поверујеш у њега, а видео си га стотину пута док си га се одрицао како није дао на тебе.

Не верујеш у оно што не видиш, а хиљаде питања имаш за оно што видиш.

Тумачиш живот уместо да га живиш.

Тражиш смисао а сваки пут си утекао од смисла кад си се мимоишао са собом.

Са оним собом на распећу окрећући главу да не гледаш муку…

Није мука живети распет, но живету у страху од клина.

Не боле већ нас видају ране Христове.

Није Литија пут за мене мимо тебе, ни теби у инат, већ у славу свега што ми је дато да сачувам за тебе.

Предамном си вазда ти, презри ме слободно али не дам те- док ти у мени гледаш мртвога ја у теби видим живог Господа.

О мошти су калемљене и твоје и моје кости.

Осудио си себе да изнова и изнова доказујеш неверу, робијаш слободу…

Спрдаш се Литији а њоме си проходао када си докорачао мајци раширених руку- живоме крсту.

Сваким си новим јутром васкрсао али у васкрсење не верујеш.

Кад се задубиш у тишину и размериш колико си данас бољи од себе јуче- шта је то до Литургија?

Када некоме кажеш своје јаде и грехе- исповедио си се, а ти то зови како ти драго, Господу ти је посла тога да те саслуша и чује.

Господ верује у тебе и када ти не верујеш у њега.

И причешћен си сваким залогајем подељеним с неким, Господ је у свему што се добрим и за добро подели.

И, због тога није Литија мој пут на којем ћу доказати себе, но потражити тебе.

Себе да изгубим- тебе ћу наћи, и Господа у теби, јер верује у тебе и кад ти не верујеш у њега.

Није Литија моја више него твоја, нити је теби у инат.

Обоје смо тек камен, заједно смо манастир.

Оно што желиш да видиш како би се уверио да постоји- видећеш кад престанеш да постојиш и почнеш да трајеш.

На хиљаде питања тражиш одговор, а бежиш од одговара на само једно питање. Дођи, радује ти се…
Михаило Меденица

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s