Архиве аутора: dvaujedan

Сузе „друге Србије“…

На претходни текст: „Не бој се- само веруј“, добијем на десетине увреда неаке господе која „не могу више да издрже тиранију нас верника“ (то је суштина њихових порука), притом се, безмало сви, декларишући као „милитантни атеисти“. Поштујем свачије право да … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 3 коментара

НЕ БОЈ СЕ- САМО ВЕРУЈ!

Не плашим се смрти, страх ме је да она буде све што сам проживео… Страх ме је страхова којима се предајем, којима верујем да су ту у доброј намери, који говоре тихо и мудро, који тобож брину и опомињу, који … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

„Силуј, слободно, али са заштитом…“

Дакле, руски војници јуришају Украјином исуканих ножева и спуштених гаћа, па шта им западне за клање, а шта за силовање, мада највише воле ако могу да обједине оба „задовољства“… И не само то, не да силују све што хода већ … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Умете ли шта осим да мрзите, хуље?!

Који вас то немири гоне да с толико јарости желите „смрт Русији“, ви који то говорите, ви који то пишете, ви који се тиме хвалите скривени ко хуље иза измишљених имена и лажних слика на друштвеним мрежама?! Мислите ли да … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Опрости, Русијо!

Нисмо говна, говна су у наше име гласала против тебе, али ми смо гласали за та говна, дакле- ипак смо говна! Пишем бесан, вероватно не бих требао тако, али не желим да сачекам јутро, доста ми је више јутра паметнијих … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 7 коментара

Срећно, трећа смено! Нека вам је лака црна земља, барем сада…

Два пута сам, пишући репортаже, силазио у рударска окна. Језив осећај, ако је уопште осећај, обамре човек, ћути и чека крај. Крај пута, а нигде краја. Ни на дну није крај. Нема тај пут краја… Стотину сам пута био у … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Гласнимо се у недељу- ваља се!

Не разумем и не желим да разумем изговор: „Мој глас ништа неће променити!“ Бедно је то. Не не дати глас некоме на изборима већ- одузети га себи, јер ко мисли да његов глас ничему не вреди- тај нека се сутра … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 3 коментара

Њена екселенција Јелена Милић, амбасадор беде и јада!

Није Јелена Милић тек бедни чауш оног НАТО пакта с ђаволом, оно блато и смрад друге Србије..Јелена Милић је много више и много опасније од свег тога- она је све оно што суштином нисмо и све оно што нам се … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 6 коментара

Доњецк, град у којем неће имати ко да остари, но то су само Руси…

Тако је дивно, лако и модерно презирати Русе! Као модни тренд, малтене, статусни симбол, дијета коју држиш између две тепсије бурека… Највећа фукара се уписује међу „људе“ мржњом према свему руском- гадљивошћу на сам помен, на призвук, на мирис, на … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Пред Господа смирено, пред човека усправно, пред будућношћу измирено…

Најчешћи и „најдобронамернији“ савет који добијам је: „Ма, пусти то…“! Не тражим га, нити ми такви савети требају, али људи имају потребу да ми скрену пажњу како ћу писањем заробити себе у некакав теснац, у неки мрак, у какво лудило … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | 1 коментар