Архиве категорија: Uncategorized

Белгијанац. Муж другарице из детињства. Сјурио сам се с посла, из бестрагије, да их затекнем док не пођу. Куд жури тај свет, све као у неким силним обавезама, а кад их питаш: „Шта раде?“ и „Шта има ново?“, вазда исти … Наставите са читањем →

Рођен сам ту где би свак други умро. Жељни живота живели би само за њега. Умрли би само да не умру, године би дали за још један дан… А, ја ништа осим тог рођења немам, и ништа ми не треба. … Наставите са читањем →

Можеш ли ми рећи који си, а да не кажеш од којих си? Ја теби, ево, могу, и знаћеш… Знаћеш ако ти кажем да сам од сељачког племства. Од тежака с камена и нешто суве чемернице тешке и за род … Наставите са читањем →

Убиће нас ако убију Косово и Метохију у нама! Кад нам огаде корен, крв, полен, семе… Кад пристанемо да будемо ништа зарад нечега. Једном ништа- довека ништа! Рађаће се нови НИШТА да наставе лозу НИШТА, без икога у прошлости и … Наставите са читањем →

Сребренице- српска мученице. Страдалнице. Удовице прекланих села, обезглављених литургија, силованих опела… Сребренице- несрећнице. Где су ти преславе и славе, српске главе..? Јел која још на раменима, знаш ли их по именима дома ил гроба..? Где ти је Божића и Васкрса? … Наставите са читањем →

Не заборави Србине- дао си реч! И ништа осим речи немаш. И не треба ти ништа до ње. За реч си већи од свакога. Дао си је пре него што си проговорио. И пре него што си се родио. И … Наставите са читањем →

Моји су се на камену скућили. Захвални Господу за тај камен. На камен су камен сејали и радовали се каменим жетвама. Заљуљали су камене колевке крај каменог огњишта и огња.  И ништа није грејало ко камен… У каменој порти манастира … Наставите са читањем →

Од најзајебанијих! Од ђедова густих брчина што им се не виде очи од веђа,што су од крста повили леђа, што шакама узору њиву,што шамарчином отресу шљиву, што напију ракију, подвикну реци да не брза, што им у снегу трагови на … Наставите са читањем →

Колико смо докони, аветни и залудни- чудо једно! Све нам је друго потаман само нас неправда учињена Бресквици жуља. Лично, брига ме и ко иде и ко не иде, срећан им пут и срећан останак, а да је памети не … Наставите са читањем →

Нуде ми новце за камене горе, за гувна где анђели зборе… Где су се пуста планинска села свила на прела. Које пева, које кука, које се зуквом опјани, пуста села- мили згубидани. Опустела од људи, не од Бога, па која … Наставите са читањем →