Vučić in the USA (susret s domarom na najvišem nivou)

Gospodine predsedniče, kako sam bio odsutan nekoliko dana tako kasnim s izlivom divljenja Vašoj poseti Americi, koja je, čujem, bila istorijskija od prethodne koja je već dopisana u Bibliji kao „Alekova poslanica Amerima“, tako da sam ubeđen da se ova videla s Meseca, uz Kineski zid i Vulina koji baci „kašikaru“ pa trči za njom…
Dakle, ovog puta ne da ste uspeli da se prišunjate Beloj kući i fotografišete pre nego što je obezbeđenje reagovalo, već ste, vidim i ušli u nju i to ne krijući se među grupom japanskih turista već kao zvaničnik kojeg je primio lično potpredsednik Majkl Pens i kako kažete- učinio veliku čast isprativši Vas lično do kapije!
U inat dušmanima koji bi taj gest drugačije protumačili prinuđen sam da objavim transkript vašeg razgovora od trenutka ulaska u Belu kuću do tog nadistorijskog ispraćanja do kapije.
Vučić (marincu): Ma, pusti me, bre, ja sam s ovom grupom turista, samo sam tražio wc pa zalutao…
Marinac: Znam, znam…tako je bilo i prošli put kada ste pokušali da preskočite ogradu, tvrdeći da Vas je predsednik pozvao da zasadite muškatlu prijateljstva…
Pens: Kakva je to gužva ovde, jel?!
Marinac: Gospodine potpredsedniče, ovaj se odvojio od grupe turista i uhvatio za gelender, neće da se pusti i…
Pens: Budalo, pa zar ne prepoznaješ čoveka- to je predsednik države sa najvećim rastom BDP-a i padom stanovništva s višespratnica… To je jedan od najvećih živih vizionara- čoveku se godinama priviđaju investitori, fabrike, Štrumpfovi, Družina prstena i ostale vizije koje će od Srbije učiniti rajski vrt za dve, najkasnije dve i po godine… S njim samo pažljivo, polako i s dostojanstvom, a ako ne pusti gelender samo po prstićima…
Vučić: Gospodine Pens, kao što sam i obećao evo učinio sam čast Americi ovom posetom i spreman sam da Vam pomognem u demokratizaciji društva po našem principu u kojem svaki građanin ima Ustavom zagarantovana prava, osim ako se ne pokaže da nije član SNS-a…
Pens: Da, da…baš sam o tome hteo da se posavetujem s Vama, pa ako biste pustili gelender, poplašićete turiste, a mi ćemo preći u ovu divnu prostoriju koju pomoćno osoblje koristi za presvlačenje da porazgovaramo. Ne obraćajte pažnju na domara ako je u gaćama, neće ući u kadar…
Vučić: Vidiš marinac da me čovek poznaje, sad ćemo i da razgovaramo, čuješ…
Pens: Naravno da ćemo da razgovaramo, evo vi slobodno otvarajte usta a ja ću da se smeškam i klimam glavom da kamera zabeleži, pa ćemo kasnije uraditi i sinhronizaciju čitavog razgovora glasovima Paje Patka i Šilje…
Vučić: Ne, ne pristajem ni na kakve ultimatume- neću da govorim glasom Šilje, ja sam ozbiljan državnik i insistiram na Maloj sireni, to je crvena granica nacionalnih interesa ispod kojih neću ići! Dakle, Mala sirena i zahtevam da se razgovor vodi u Ovalnom kabinetu kako i priliči nekome mog ranga!
Pens: Ma, to se podrazumeva, evo sad će vas marinci odvesti do kotlarnice…ovaj, Ovalnog kabineta, možda će Vam se učiniti malčice drugačiji nego na slikama, ali sve zavisi iz kog ugla se gleda?!
Sat vremena kasnije.
Pens: Izvinite što nisam mogao da se pridružim razgovoru Vas i ložača, ovaj, predsednika, nadam se da ste dogovorili mnogo toga i…
Vučić: Razgovor je bio više nego konstruktivan, pomogao sam gospodinu predsedniku da pretovari neki ugalj, onda sam na kratko ja bio predsednik Amerike dok je on bio na pauzi za doručak, a potom smo dogovorili investicije u vrednosti dve bilijarde dolara koje će popodne podići s bankomata, sad nije mogao, kartica mu je nažalost ostala u ormariću gde se presvlači pre posla…
Pens: Ekstra! Samo ga Vi popodne sačekajte ispred Bele kuće kad krene s posla pa završite taj istorijski sporazum u onom „meku“ prekoputa, a sad ako ne zamerate, znam da imate mnogo posla pa bih Vas lično ispratio do kapije…
Vučić: O, kakva čast! Kad Vi dođete u Srbiju ja ću Vas lično ispratiti do Marića u studio da zajedno vodimo „Ćirilicu“, a on nek pominje sponzore s vremena na vreme…
Pens: Da, da, obavezno… Nego, hoćemo li polako prema kapiji, zaključaće je domar a ja nemam ključ, znate, pa…
Vučić: Al će dušmani u Srbiji da puknu od muke kad vide kako bez pratnje marinaca ponosno koračam travnjakom…
Pens: Ma, da, to mi samo za najvažnije zvanice… Nego, kad smo već stigli do kapije evo vam 20 dolara da mi kupite novine, kafu i hepi- mil, to takođe samo najvažnijim zvanicama dozvoljavamo…
Vučić: Naravno! Posle se vraćam u Belu kuću da Vam to donesem da snime kamere, jel da..?
Pens: Ne, ne morate toliko da se mučite, samo ostavite ispred kapije i zvonite na prijavnici… Zaključaće onaj prokleti domar a ja, rekoh, nemam ključ pa ne možemo da Vam otvorimo, inače…
E, da, zadržite kusur slobodno, to je prvi deo od onih dve bilijarde dolara koje će vam ložač, ovaj, predsednik doneti popodne…
Vučić: Jupiiiii! Osam i po dolara direktnih investicija, odmah krećemo s izgradnjom nove fontane, ili da uložimo u CD s novim pesmama za ovu postojeću, majku mu…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Jeste li mirno spavali, ministarska “gospodo”?!

Babu je škrti crnogorski krš naučio da štedi na svemu, rečima ponajviše, ali je u svega dve-tri umela da objasni suštinu.
Da izvinite, ta suština se najčešće svodila na: “Posr’o Bog”, i dalje od toga nije morala ništa da kaže- nit kraćeg, niti tačnijeg opisa ljudskog nesoja, baš kako bi danas bastalo onoj dvojici moralnih mizerija Aleksandru Vulinu i izabranom mu lekaru dr. Stefanović Nebojši!
Možda bi trebalo biranijim rečima da se obraćam ministarskoj gospodi, ali ne mogu- ljudska su beda!
Da grešim još juče bi podneli ostavke iz moralnih razloga i otišli negde u šumu, pa nek ih tamo Čola traži ko onu Emili u pesmi, ali ne- gospoda ne oseća ni trunke odgovornosti za još dve humke koje će zbog njihovog činjenja biti iskopane!
Zbog činjenja- da, ne zbog nečinjenja, jer učinili su sve da život u Srbiji postane tragedija u najavi, baveći se najpre i ponajviše zaštitom lika i dela lažnog cara Aleka malog, dok je sve ostalo zapalo u domen: “valjda neće…”
E, pa hoće, mizernici, dešava se i strahujem da crnom bilansu kraj nije ni blizu, jer, rekoh, Srbiju ste sveli na osvit i sumrak a sve u međuvremenu na tragediju u najavi!
I, samo da se razumemo, Vulina ne abolira to što se ko krtica skrio u šinjel ministra vojnog- do juče je vodio resor koji se bavi socijalnom politikom i ono juče, ono pre dve nedelje, one silne mučenice što su postradale minulih godina u porodičnom nasilju jesu opela toj politici koja je od socijalnog elementa imala tek dve stvari: udomljavanje partijskih podrepaša i zaštitu Aleksandra Vučića od svake kritike, što se valjda smatralo i smatra vrhuncem porodičnog nasilja, jer on nam je i otac i majka i odojče i Duh sveti…
Ima li u vama išta osim otužne potrebe za tezgarenjem u sopstvenim životima pa da stanete pred ogledalo i prenete se pred prikazama u njemu?!
Jel hteo san na oči minule noći ili ste je probdeli progonjeni krikom majke koja pritrčava beživotnom telu svog anđela, a potom preklana pada ko snop na pločnik dok monstrum ubira još danka u krvi, zbog vašeg danka u besčašću i ulozi karijernih pajaca?!
Ne sumnjam da ste spavali mirno, snom pravednika, jer ono čemu ste posvećeni i rukopoloženi činite bez greške- car je go ali ste tu da satrete svakog ko se usudi da to kaže, dok je sve ostalo tek kolateralna šteta koju čauški zbrajate u statistiku, zabravljenu u fioke i humke.
Da li su se tragedije mogle sprečiti?!
Dabome da jesu- sve je vodilo k njima, ali kako biste vi to pa videli kad voajerski gledate samo u ono što vodi k NJEMU, makar to bio i lahor koji će mu lečka uznemiriti frizuru, jer za dlaku s njegove glave valja postradati ako treba, dok je za nečije glave sekira tek lek protiv bolova…
Spavajte mirno, gospodo, učinili ste sve što ste mogli da ne učinite ništa!
Posr’o Bog, što bi baba rekla, al ne ovaj kojem služite već onaj u kojeg ćete uprti prstom i sležući ramenima pripisati na njegov konto: “Viša sila! Sumnjamo na Boga i sudbinu kletu, ali kako je istraga u toku ne možemo još ništa sa sigurnošću da tvrdimo, osim da još jedanput apelujemo na žene da paze za koga se udaju- nikad se ne zna u kojoj budali čuči monstrum, a u kojoj ministar?!”
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Zaboravljenom anđelu Slobodanu Stojanoviću

Znam da se nisi uplašio kada te je Naser Orić zgrabio za kosu i bacio na zemlju, a Elfeta Veseli isukala nož i…
Nije te zabolelo dok ti je odsecala ruke, anđeo ima krila..
Nisi se uplašio kraja, nije ga bilo, smrt je tog prokletog dana bila prezauzeta, dugo se čekalo na nju u srpskim selima više Srebrenice…
Ne mari, čekao si detinje mirno i poslušno.
Čemu je, uostalom, maleno seljače bilo naučeno nego da ćutke čeka dok stariji oposle svoje?
On tek 11 godina, a „čika“ Naser i „teta“ Elfeta toliko stariji, a ona još iz komšijske kuće, nije ubadala neznanče već onog Slobodana iz domaćinske porodice Stojanovića, koji je toliko puta stao pred kapiju da je pozdravi.
Nisi se plašio noža, zašto bi?!
Žalio si „teta“ Elfetu, nju je bio strah najplavljih očiju koja nikako da zgasnu i sklope se, da ne vidi sebe u njima…
Dal da joj se javiš, možda te nije poznala onako krvavog, bez ruku?
Možda kad završi s prstima na nogama?! Nije mali posao odseći ih detetu, onolicke!
Nož dohvati po dva, pa gde i omane, ali ne drhti Slobodan već ona, a opet ljuta na njega ko da ne zna poslušno komšijsko dete koje je toliko puta otrčalo da joj se nađe na kapiji…
Možda je završila, šta će anđelu noge, ima krila..? Može li sad po svog Žućka, pa da se vrati ocu, majci i sestri u zbegu iz kojeg je pobegao da smakne lanac s psića i povede ga u šumu?!
Samo još malo, skoro da je „teta“ Elfeta oposlila sve što je imala, a on kao toliko puta pritrčao da joj se nađe?!
Ma, samo da nije tih prokleto plavih očiju, lakše bi „sirotoj“ bilo, brže bi oposlila, al plavetnilo se ne može istrgnuti nožem i kada oči skliznu u prašinu i krv…
Smiri se, Slobodane, anđele, eno ga Žućko preklan laje, dozivate na livadu da ga poteraš niz strane… Sačekaj još samo malo, sad će Elfeta, možda je samo nož malo otupeo pa ne može iz prve da napravi rez niz grudi, mada i nisu to velike grudi, ali nije ni njoj lako posle toliko posla…
Ne brini, zlato, znaju otac i majka gde si, ne kasniš nigde mada nisi nikad ostao budan do ovako sitnih sati, ali ne mari, u komšijskom si dvorištu…
Eto, prorezala je i grudi i stomak, vidiš kako lako klizne nož kad miruješ?!
Šta će anđelu trbuh i prsa, anđeo ima krila, „teta“ Elfeta samo nož, sine, ne plaši se što je nju strah, proći će je, samo ti umri, zora će, valjda im odmoriti…
Slobodane, Slobo, anđele…jesi li, nema na nožu više mesta od krvi..?
Samo zažmuri i pravi se mrtav dok ne odu, evo sad će ti pucati u glavu, al to ne boli. Uopšte!
Ne jače od ujeda ose, možda i manje, videćeš, samo ne otvaraj oči da joj ne zadrhti ruka od straha, sramota je da se odrasli ljudi plaše dece!
Ali ti si anđeo, praštaj, to ih ponajviše plaši, možeš li samo da sviješ krila dok ne povuče oroz, nemoj posle da priča po selu kako si bio nemiran, lepetao, uzleteo pre nego što je…
Eto, vidiš, ništa! Samo tane proletelo kroz glavicu i gotovo!
Ma, ne brini što sviće, sad će u toj jami mrak, al ti si anđeo, ne zaboravi, neće ni oni dok su živi, a živi su i slobodni!
Žive tvoje ime i svoje prokletstvo! I to plavetnilo očiju! Aman, sklopi ih više, mučeniče mali, nije pristojno zuriti tako…
Ne boj se, to je samo zemlja, „opraće“ mati majčicu i pantalonice čim te nađu i otkopaju.
Eto, jel došao otac a nije ni čitava godina prošla dok nisu pronašli jamu u kojoj si se skrio!
Uplašio ih sve, anđele, pomislili da ti se nešto dogodilo, a ti se zaigrao za Žućkom po oblacima…
Poznao te je tata, jeste!
Baš na ovaj dan pre 23 godine, i nije se naljutio što nemaš ni ruku, ni nogu, ni prsa, ni…
Nije ni majka, ne brini, to što plaču i nariču nije ljutnja, već…
 Ma, ne bi razumeo, tek si dete, shvatičeš kad odrasteš!
Kako nećeš odrasti?! Ko ti je napričao te gluposti, anđele?!
A, što se nebo ovako plavi danas ako nije od tvojih očiju?! Vidiš, odrastao si!
Što dune lahor ako to ti ne zatreperiš krilima?! Vidiš, odrastao si!
U kakvog si samo anđela stasao, šta bi „teta“ Elfeta i „čika“ Naser rekli da te vide?!
Vidiš li ti njih?! Eno ih žive tvoje ime i svoje prokletstvo!
Ti, nažalost, živiš zaborav, anđeliću, ne seća te se Srbija, ali oprosti nam, jer ti si anđeo, a šta smo mi do fukare koja se plaši sećanja na tebe koliko i Elfeta sebe u tvojim očima?!
Mali si, sine, shvatičeš.
Ajde, požuri, eno ga Žućko čak na trećem oblaku, čeka te, potrči, nije „teta“ Elfeta odsekla tebi prste već sebi dušu…
Potrči, anđele, eno i oca i majke, vidiš da nisu ljuti…
Ne sekiraj se za nas, mi ćemo te opet zaboraviti, takvi su odrasli, shvatićeš kad…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Ana Brnabić- bofl ozvučenje Aleksandra Vučića

Čemu galama na Anu Brnabić, devojka je tek čuvarkuća u kabinetu Aleksandra Vučića, lično sam ubeđen da se ne usuđuje ni da sedne u njegovu fotelju već čami na nekoj šamlici u ćošku i čeka.
Šta čeka?! Pa da je nazove mesija i saopšti da ima nešto važno da obznani kroz zaposednutu nju, naravno!
Brnabićka će, razume se, bez pogovora otvarati usta i izgovarati sve što Vučić misli ali nema hrabrosti da kaže, skriven u sigurnoj kući za žrtve samopovređivanja političkim, pravnim i moralnim nasiljem, tamo na senovitom Andrićevom vencu.
Dakle, niko od nas nije veverica, niti za slavu lomi sendvič umesto pogače, pa je tako i jasno da replika malene o tome kako Srbija nema između čega da bira ukoliko pred njom bude postavljen izbor Rusija ili EU, jeste misao Aleksandra Vučića ali greh Ane Brnabić!
Za nas koji smo daleko naklonjeniji Rusiji negoli opseni koja će nam se doveka prikazivati kao blokbaster ovo i nije neko iznenađenje- Vučić je uzmakao na sigurno kako bi najmirisnije muškatle mogle da odrade prljav posao umesto njega, dok će se on isčuđavati i tvrditi kako, eto, nema nikakvog uticaja na rad vlade jer Brbanićka govori šta joj se prohte, s čim se on ne slaže ali, avaj, ko njega sirotog pita…
Brnabićka, naravno, nije ni naivna niti nevina u čitavoj priči, jer što se nje tiče, nije tajna- kletva Evrope bolja je od svakog blagoslova Rusije, a kao takva i jeste izabrana za Pepeljugu kojoj pasuje Vučićeva cipelica, jer, ponavljam, u nju može biti sigurniji negoli u sve svoje partijske poslušnike! Oni iz straha glumataju da ga obožavaju- ona glumi da nije opčinjena njim a iskreno ga obožava i utoliko jeste opasniji igrač od svih koji su tipovali fotelju u Nemanjinoj 11.
E, sad, što se otklona od Rusije tiče, tu ste se gospođo Brnabić malko zaigrali, odnosno, malko glasnije rekli ono što Vučić misli!
Varate se ukoliko ste apsolutno ubeđeni da će narod progutati baš svaku pomiju koja mu se servira i da će vam doveka prolaziti da nam poturate kukavičja jaja da mi sedimo na njima…
Nemam ja ništa protiv Evrope, jer deo smo nje, više je naše državnosti i duhovnosti utkano u nju negoli polovine onih od čije milosti zavisi da li će štap sa šargarepom biti nešto kraći!
No, toliko sam puta napisao i još toliko ću puta- voleti Srbiju i iskreno joj želeti sve najbolje ne može se bez ljubavi prema Rusiji!
Ne onoj ostrašćenoj, nerazumnoj i stihijskoj, jer to nije ljubav već zanos jednak onome posle flaše vinjaka, već nepatvorenoj ljubavi prema narodu i državi koja nas, potpisujem, jedina iskreno voli, iako svi tvrde da u politici nema ljubavi, ali nisu Rusi odvajkada ginuli za Srbiju iz dosade puke, niti svoju decu uče našoj istoriji jer sopstvene nemaju, a naročito ne pominju Srbiju u liturgijskom pojanju tek da prekrate vreme do ispovesti i pričesti!
A, sve to čine, ako niste znali, a verujem da niste jer svetla „Diznilenda“ opijaju više od sjaja Peterburga i Moskve, a Briselsko „aport, mesto!“ zvuči toliko draže od onog „Brat“ kad gromko iskoči iz duše vukući i nju za sobom!
Ne znate vi, gospođo podstanarko u „sopstvenom“ kabinetu baš ništa o Srbiji kada tako s gnušanjem pominjete Rusiju!
Srbiji jeste mesto u Evropi, drugde i ne pripada, ali jadno je i žalosno koliko se trudite da ubedite tu istu Evropu kako smo je, ovako slinavi, prljavi i musavi, možda i dostojni ako su spremni da prime bogalja koji je sam sebi pucao u nogu ne bi li ga doživljavali kao lice s posebnim potrebama.
Ne treba Srbija da bude ruska gubernija, razume se, niti oni to od nas traže, ali nikada ne sme da okrene leđa, ma ni da pomisli to da učini, narodu i državi koja će sačuvati Srbiju i kada je vi izgubite orgazmično prihvatajući da budete evropski otirač!
Imate, naravno, prava da nemate nikakvu dilemu između EU i Rusije, ali u ta četiri zida dok zalivate čuvarkuću prvokrštenom u raspevanoj fontani!
U ime naroda nemate prava da otvara usta kako bi Vučić progovorio, jer oni koji su Vas školovali nisu oni koju su Srbiju sačuvali i kada to nije mogla sama!
Koj god argumet protiv našli, odnosno, Alek Vam javio da ga se dosetite ne zaboravite samo jedan- ako ništa drugo obale Valone i Drača!
Evropa je moru ostavila da dokusuri oni što je preteklo albanskim planinama- Rusija nije, naprotiv, zapretila je separatnim mirom ukoliko se Srbima odmah ne pritekne u pomoć!
Da nije, odavno bi i mi bili samo mit s kojima planirate da raskrstite, a u Evropu bi fakat ušli još pre 100 godina- kao još stotine hiljada humki mimo onih koje su nikle pre Albanije i u njoj!
Kao ta čuvarkuća koju zalivate isčekujući da se trgnete i progovorite glasom kukavice koja kroz Vas govori kao kroz loše ozvučenje.
Pozamljeno kao novo, a biće rashodovano kao sekundarna sirovina…
Budite sigurni u to dok čamite na hoklici zadivljeno gledajući u njegovu foteju kao da je kupinov grm na Sinajskoj gori…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Kult zastave za kult ličnosti

Dakle, nakon prelivajuće “Zvezde Granda” fontane prestonica dobija i nekakav jarbol od sto i kusur metara na kojem će se vijoriti pozamašna trobojka Srbije.
Da nije mizerno bilo bi divno, zaista, a pritom ne mislim da je šta mizerno u našem časnom znamenju, već povodu da se taj falus nadvije nad Beogradom.
Da budem precizan, reč je o obrazloženju gospodina predsednika koji je namerio da tako podstakne “kult zastave” u nas, što je takođe divno, osim što je, rekoh već- idiotski!
Na stranu što će koštati ko Zorana Babića logoped i što će neko valjano omastiti brke na kultu evra koji je daleko podstaknutiji, već što se ova indigo varijanta Tita opet dosetila da nas uči kako se to voli i brani domovina, osim imenovanjem Vulina za ministra odbrane, kojem je minobacač- vojnik koji baca mine a ne artiljerijsko oruđe, no…
Zadnje je vreme došlo, gospodine predsedniče, ako ćete nas Vi učiti šta je zastava, verovatno nadahnuti američkim filmićima u kojima se vijori pred svakom kućom!
Vi koji ste s tom cirkuskom trupom od Srbije napravili ulicu crvenih fenjera u kojoj nam državu podvode belosvetski politikantski makroi, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi koji pozivate na raskidanje s mitovima, misleći na Kosovo i Metohiju, da govorite o zastavi koja nije padala ni kada su za nju padali heroji na toj presvetoj zemlji?!
Vi kojima su rado viđeni gosti oni zbog kojih su majke lelekale nad kovčezima povijenim u tu istu trobojku!
Vi koji ste ratovali s klima uređajem dok ste iz fotelje sabirali mladež na front za veliku Srbiju, pa je sveli na apsolutni suverenitet do nove naplatne rampe u Vrčinu, a za dalje ne garantujete, Vi da nekoga učite kultu zastave?!
Vi koji ste se okružili bezvratim “diplomcima” kojima je zastava tek trobojna mirišljava jelkica za retrovizor džipa, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi koji patriotizam doživljavate kao količinu patološkog straha od Vas, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi kojima polovina ministara i zvanica na polaganju predsedničke zakletve mrmlja stihove himne, ubadajući samo ono “Bože pravde”, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi kojem se na jugu Srbije organizuju Dani komandanta Lešija, terorističke zveri, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi kojem radnici sanjaju o penziji pre smrti a penzioneri o smrti pre novog svitanja, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi koji ste promenili toliko ideologija i zastava da više ne razlikujete trobojni stolnjak od državne trobojke, Vi da nas učite kultu zastave?!
Vi koji priznajete jedino kult Aleksandra Vučića, Vi da nas učite kultu zastave?!
Zastava je, gospodine predsedniče, simbol države, a gde nam je država i koliko će je ostati za Vama?!
Hoće li je biti dovoljno da se u nju pobode taj jeloviti barjak koji će se, kažete, videti iz svih delova Beograda?!
A, jel Vam neko rekao da nije samo Beograd Srbija, pa ako već hoćete da nas učite kultu zastave pobodite po jarbol u Preševu, Subotici, Dimitrovgradu, Prizrenu…na granicama Srbije, tamo gde trobojka i treba da se vijori na stotinu metara visine!
Znate, nije bitno odakle se zastava vidi, već dokle se njene boje ponosno prelivaju?
Zastava je tek parče plahte ako su pod njom poniženi, ubogi i obespravljeni!
Zastava je u bisagama ponosnije prešla Albaniju onomad negoli što će se vijoriti s tog spomenika Vašoj sujeti!
Zastava je država, država je narod, narod su vekovi prošli i budući koje bagatelišete kao rolnu sindikalnog toalet papira igrajući se državništva ko suvenirnice…
Ovako, taj jarbol može jednako da preliva i peva ko fontana- jednako su simboli države!
Da ne shvatite pogrešno- nije isto simbol i znamenje.
Simbol je i Aleksandar Martinović, ali kakav, a znamenje je ono što se srcem vidi i kada ga oči zaludno traže…
Sve ostalo je, gospodine predsedniče, sprdnja, preplaćeni i previsoki štrik za veš, iliti, ako Vam draže- spomenik Vašoj sujeti koji će se videti iz svih krajeva gluposti, a čak neće znati ni jednu od Majkl Džeksona, ko ona Ceca od fontane.
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Nepoznati detalji inauguracije

1. Tačno u 16 sati Zemlja će na dva minuta prestati da se okreće, Dunav će se ulivati u Savu, a iz smeta, napravljenog od veštačkog snega, Aleksandar Vučić će izvući 18 dece koja će potom svečano istetovirati njegovo ime na podlaktici.
2. Laza Ristovski će na desetak svetskih jezika pozdraviti zvanice rečima: “Svi ste vi mrsomudi”, nakon čega će mu biti odobreno još 40 miliona dinara za snimanje filma “Čarape kralja Petra i helanke Nade Macure”.
3. Zvanicama će se obratiti Betmen, Spajdermen, Zagor, Družina prstena i nindža kornjače koji će ponaosob ispričati kako su ih lik, delo i vizija Aleksandra Vučića motivisali da postanu superheroji, a potom će zajedno sa Vučićem raširiti krila (ovi koji lete, naravno) i obleteti svečani krug oko Palate Srbija.
4. Dr. Nada Macura će voditi računa da inauguracija protekne slojevito, uz napomenu onima koji nisu glasali za Vučića da zbog visokih temperatura i sramote ne izlaze iz stanova u periodu od 10 do 18 sati narednih 20 godina! Ukoliko, pak, osete bol u grudima ili slične smetnje neka se jave onima za koje su glasali- vozila Hitne pomoći biće angažovane na keteringu.
5. Zvanicama će biti prikazane mermerne biste rimskih imperatora rođenih na teritoriji Srbije i Aleksandar Vulin, uz napomenu da je najstrože zabranjeno dirati, hraniti ili smejati se poslednjem eksponatu.
6. Zvanice će, uprkos tvrdnjama zlonamernika, biti poslužene skromno- burekom, i to praznim. Čitavu ceremoniju platiće predsednik Vučić lično, pozajmio je od roditelja 2000 dinara do plate…
7. Specijalno za ovu priliku Stefanović dr. Nebojša organizovaće i voditi akciju “Tajfun 23” tokom koje će biti uhapšena organizovana kriminalna grupa spontano dovedena autobusima, a zatim će demonstrirati kako se koriste “lisice” i pendrek (mole se prolaznici koji ga narednih dana zateknu vezanog za jarbol pred Palatom Srbija da ne preduzimaju ništa već obaveste najbližu patrolu policije ili ga jednostavno fotografišu za najsmešniji video i pošalju na konkurs…).
8. Nakon intoniranja himne “On je Vučić Aleksandar” etno- pojac Marija Maksima izvešće i manje poznatu numeru “Bože pravde” u disko verziju, uz sasluženje Fanki Džija i brata mu Đoganija.
9. Zvanice će uz pratnju domaćina obići fontanu na Slaviji i uveriti se da ne pušta već preliva. Potom će Aleksandar Vučić ritualno, potapanjem, krstiti svakog od njih uz pojanje Majkl i Dženet Džekson, a onda i kratko hodati po vodi kako bi demantovao glasine da nije on taj o kojem govori Biblija.
10. Pred sam kraj inauguracije svi zajedno će u ogromnu rupu (ne misli se na budžet, naravno) položiti kamene temeljce za najveći kamen temeljac koji će niknuti na tom mestu i biti vidljiv s Meseca, o čemu će izveštavati Zoran Babić specijalno lansiran u orbitu za ovu priliku kao prvi srpski satelit, odnosno, saletit.
11. Na samom kraju Milomir Marić će upriličiti susret zvanica, predsednika i učesnika “Parova”, uz ponudu predsedniku da ostane u vili i bori se za glavnu nagradu u superfinalu, već najavljenom kao spektakl decenije: “Aca diskrecija vs Maca Diskrecija- borba vizionarskih titana”! Proglašenje pobednika za dve, najkasnije dve i po godine!
P. S. Zvanicama će biti podeljeni flajeri zanatske radnje BIA (Bata i armirači) uz koji će imati popust na sve sanitarno- keramičarske radove. Popust važi dok traju zalihe materijala i dok operativci ne budu upućeni na primarne zadatke- tezgu koju je direktor pogodio na Divčibarima: dve vikendice s pratećim sanitarnim objektima.
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 4 коментара

Istinski greh Ane Brnabić

Dok sam pio nije mi smetalo što se sve kafanske teme svode na politiku, žene ili sport, naprotiv, grlatio sam dok je vinjaku to bilo po volji, ali otkad samo kafenišem i palim jednu na drugu zavidim pijancima kad im jezici odebljaju toliko da ni sebe sami ne razume a nekmoli drugi!
Naravno, i dalje su politika, žene i sport u svakoj turi, pa i večeras, s tim što se ovih dana to splelo u jedno- sporta Aleksandra Vučića zvani Ana Brnabić.
Dakle, imamo sva tri elementa i potpuno pogrešnu dilemu: da li je Srbija spremna za gej premijerku, odnosno, premijerku uopšte?!
Suština je, barem što se mene tiče, da su i Brnabićka i Palma dva lica jednog te istog čoveka- Vučića, naravno!
Iskreno, verujem da svi znamo koje mu je draže a koje trenutno korisnije, no ono što se zaista može spočitati Ani Brnabić jeste to što je dozvolila da Vučić manipuliše njenom seksualnom orijentacijom kao najvećom i jedinom vrlinom!
Da, upravo je tako- nije seksualno opredeljenje Ane Brnabić njen greh, već fakat da je dozvolila da je to kvalifikuje, i nemojmo se lagati da nije tako, da toga nije svesna i da misli kako će zaista biti premijerka a ne tek mala od palube naprednjačkog „Titanika“!
Zaista ne znam šta vajni analitičari podrazumevaju pod njenim neviđenim uspesima u radu, kako napominju, a sasvim sam siguran da ne znaju ni oni, jer ni godinu dana nije u vladi, resor koji vodi- državna uprava i lokalna samouprava i dalje je trom, preglomazan, potkupljiv i pun svakojakog šljama, baš kakav je bio i pre njenog dolaska, baš kakav je decenijama unazad i kakav će po svoj prilici ostati doveka, jer samo takav i odgovara velmožama.
Dakle, da je nešto uspela da uradi- nije! Da je najkraće u vladi- jeste, ali to još i nije greh, naprotiv, tamo za deset minuta pokvare i hemijsku olovku pa vreme i nije neko merilo njihovog „uspeha“, ali rekoh- seksualna orijentacija jeste!
Zbog toga mi jeste žao Brnabićke, jer je i u danu kada je pre godinu dana predstavljao javnosti Vučić jedno deset puta ponovio kako neće tolerisati da je neko etiketira zato što je gej dok je upravo to on činio ponavljajući to nebrojeno puta i kao maltene jedini kvalitet tad nove ministarke.
Zbog toga mi ujedno i nije žao Brnabićke, jer je ćutala na sve to hvatajući se u kolo s čovekom koji će preventivno etiketirati svakog praveći se da to ne čini, ne bi li ga na vreme posadio kao muškatlu u saksiju svog ukrasnog bilja zvanog kabinet, u kojem će cvetati i mirisati isključivo onoliko koliko on dozvoli i dok boje cvetova ne predstavljaju opasnost da potamne njegov „sjaj“!
Zato je i ovog puta posegnuo za najboljom mogućom ikebanom znajući da mu od nje preti manja opasnost negoli čak i od Stefanović dr. Nebojše ili onih nekoliko Vulina, jer, rekoh, njima manipuliše kao bofl kineskim igračkama, a njom kao čovekom, a nema teže i sramnije manipulacije niti okova od tih!
Sad, pitanje: da li je Srbija ponižena imenovanjem Ane Brnabić za mandatara?!
Što se mene tiče- nije, jer ako nam se čitav nacionalni ponosa sveo na jedno ime i seksualnu orijentaciju tog imena, koje god bilo, u većem smo problemu nego što mislimo!
Lično, meni će Studenica vazda biti i predsednik i premijer i sve i sja a ne ove trošne mizerije belosvetskih ispostava.
Da li mi smeta- da, smeta mi, jer će vladu i dalje nastaviti da vodi Aleksandar Vučić baš kao što je to činio Boris Tadić, a u tom slučaju mogao je za mandatara da predloži i Travoltu iz Borča grede (mada je on divan i pošten čovek, osobenjak, ali časniji od svih zajedno)- ništa se u kursu ovog „Titanika“ promeniti neće!
Zna to i Brnabićka, ali dala je taj dinar da uđe u kolo pa sad…
Što je najgore, njen izbor neće ništa doneti ni gej zajednici u Srbiji, kolko god mislili suprotno, jer ona već tri dana svako obraćanje počinje sa: „Aleksandar Vučić ovo…“, „Aleksandar Vučić ono…“, i u tome jeste suština čitavog problema: kod nje nema „JA“ već „ON“, a rekoh i ponoviću: Brnabićka i Palma su dva lica jednog istog čoveka!
Znamo svi, odlično, koje mu je iskreno draže a koje trenutno korisnije…
Srbiji, nažalost, ni njeno, ni Palmino, niti Vučićevo- nije Srbija za njih ništa do lavor mlake vode da u njega potope tragove nečoveštva!
Dok god je licemerna i daleka Evropa pitanje svih pitanja a Kosovo i Metohija tema kojom može da se bavi i Vulin- ni za šta mi bolje nismo!
Ne za bolje od Ane Brnabić, već za bolje od toga da Vučić na repertoaru ima i bradatu ženu, samo ako mu ustreba da je isturi kao potrčka svoje pogubne korespodencije sa samim sobom…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар