Јел непребол мајке компромис за који се “борите”?!

Седимо, пијемо кафу, ћутимо углавном, не подиже поглед много изнад обода шољице сав саздан од страха живота на гутљај. Није га се, вала, много “напио” на светом Косову и Метохији за своји двадесет и пет лета.
Те је живе воде за Србе доле тек толико да ко капља склизне низ длан, линијом живота ко зденцем, па…
– Да се више заврши ово с нама, да не пати вас осам милиона због нас сто хиљада…- скамених се кад је проговорио неупитан, ко да га је шта нагнало да стресе читаву Шару с плећа…
– Шта да се заврши, брате?!
– Па, ова мука с нама, да барем Србија може даље…
– Која мука, Уроше, о чему ти то, брате мој?!
– Да се Србија више не злопати због Косова и Метохије…
– Уроше, Србија се не злопати због своје светиње већ пати за њом! Нема Србије без Косова и Метохије, човече! Нема нас и вас! Нема овде и тамо! Нема нас осам милиона а вас сто хиљада! Ко смо то ми а ко- ви, побогу?!
– Па, Срби који нису с Косова…
– Који то Србин није с Косова и немањићког метоха?! Нема таквог, мој Уроше! Где год да Србин заноћи тамо освиће, брате, све остало је лаж, гола лаж и издаја!
– Знам, али видиш да Србија не може даље док не реши проблем…
– Нема Србија проблем с Косовом и Метохијом, аман, већ Александар Вучић и његови јахачи апокалипсе, бре! Њима се жури да раскусурају Србију и обаве своју ђавољу работу! За њих Србија на Косову и Метохији нема ни метра, за нас је сваки метар Србије на Косову и Метохији! Не дозволи, брате, да те убеде како си мит, како ће Србија без обе ноге некуд– никуд стићи брже… Не дозволи, Уроше! Отиђи до цркве, праотачког гробља, стани пред икону и вериге кад год клонеш па размисли шта је опсена- ти или ове бриселске сенке што за собом вуку човека ко казну Божију?!
– Знам, али…
– Нема али, мој Уроше! Нема ту и не сме бити никаквог али! Знаш ли колико смо јутра твој отац и ја дочекали загледани у Шару док се ноћ пара о њу…нисмо то поздрављали дан већ седели на размеђи векова, вечности, трајања, промаји прошлог и будућег!
На Косову и Метохији не свиће, већ сам Господ разгрне небо да погледа на свој народ, на своју градину, на своје одмориште…
– Знам, али нам говоре да смо терет Србији и да…
– Говори вам фукара која је својој гримаси од одраза терет, бре! Говоре вам да вас убеде како издаја има наличје победе!
Говоре ти да те убеде како ти је мајчина црнина тај компромис за који се боре! Како јој непребол дивно стоји и како ће учинити све да црнине не мањка на светињи нам…
– Знам и то, али боли нас кад вас толико милиона презриво гледате на нас шаку јада јер због нас не можете…
– Презриво?! Пусте су очи које не виде Косово и Метохију, мој Уроше! Не виде такве даље од трептаја. Кад се у ћерке загледам видим, веруј ми, Самодрежу и Богородицу Љевишку! Видим како ми с Проклетија и Бајгоре трче у сусрет! Видим их на Косову пољу где о Цветима плету венчиће од божурова…
Док год их тако види, а истим погледом види читава Србија, не може њихова проклета лаж надгласати топот видика!!!
– Али, шака смо јада, кажем ти…
– И да сте шака, да читаво Косово и Метохија јесте тек једна шака, знаш ли да се у шаку узме и чува оно најдраже! Стисне се да јагодице помодре и не да се никоме, никада!
Та је она шака којом се крстимо, којом привијеш дете уза се, којом захватиш воде да се напијеш, којом принесеш тамјана, којом помилујеш тек рођено, којом склопиш очи уснулом у Христу…
То је та шака, Уроше! Та шака је све! Јад су они што кусурају Србију па трче у Брисел и Вашингтон да купе још који суварак власти, још круг на каруселу лажи и издаје за ситнину.
Молим те, Уроше, не дај да њихова лаж постане твоја истина!
Није твој праг мој камен око врата, нити је твој дом пали вајат, већ су воденица на нашем Јордану, замапти!
– Хоћу, мада нам говоре…
– Не говоре вам већ сикћу присојкиње! Од њиховог се отрова не умире, беда је то, али се умире у њиховом отрову ако поверујемо да Србија мора дати срце како би здравије живела на апаратима…
Нема нас и вас, има нас и њих! Не смемо дозволити да њихово: “Данас овде- догодине и за век векова у презиру потомака” надгласа наше: “Данас овде- догодине тамо где у шаку стане оно што се не да! Никада, никоме”, мој Уроше!
Не веруј у њихова издајничка сванућа када ти над кућом Господ разгрће небеса да с радошћу погледа на свој народ, своје одмориште…
Не могу они да издају ако ми не поверујемо како нам мајкама непребол заиста предивно стоји…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Zaludu opasuješ Srbiju kulama od peska, Aleksandre Vučiću!

Dakle, dve zgrade za bogatune nad rekom su ta velika pobeda Srbije kojoj treba da kličemo?!
Dve soliterčine basnoslovno skupog pogleda na jad, bedu i čemer su dokaz nekakve tvoje pobede, Aleksandre Vučiću, kako slavodobitno tvrdiš kličući krajputašima Srbije kukavno nazvanim “Beograd na vodi”?!
Veliš: “Prva pobeda na reci koju smo danas osvojili”, skeledžijo obala tuge!
Zamorili smo se od Kije, Slobe, Lune…pa sad valja trunuti u novom rijalitiju ne pitajući kolika je cena tvojih osvajanja porobljenih reka..?
Vidiš li s te reke i tih kula reku gladnih, reku poniženih, reku obespravljenih, reku tužnih, reku bezidejnih, reku bolesnih, reku odlazećih…
Vidiš li možda reku koja je odnela oca četvoro dece koji se zbog mizernog duga za struju pustio rekom bez povratka i njegovu udovu koju nema za sahranu nesrećnika?!
Vide li se s te reke pritoke tvojih laži, obmana, prevara, izdaje?!
Koliko poraza košta ta prva pobeda na reci koju ste danas osvojili, kako kažeš?!
Treba li sad oduševljeni netremice da gledamo useljavanje u “Beograd na vodi” da ne mislimo na iseljavanje Srbije s Kosova i Metohije?!
Krštavaš nas tom mutnom vodom, tom rekom “koju ste danas osvojili” da ne pitamo za Drim, Sitnicu, Lab, Ibar, Pećku il Prizrensku bistricu..?
Šta je s tim rekama? Slaviš li tako i Srbiju na njihovim obalama, ili si ih zahvatio u vedro i prineo krvnicima da njima operu ruke a šta ostane da poliju preko dečanski, pećkih, gračaničkih, devičkih…kandila..?
Samo reci, gledaćemo svi u kule dok ne umine eho nekrologa Srbiji Bedžeta Pacolija: “Vučić je čovek kojeg će pamtiti istorija, on je prvi koji je došao na vlast u Beogradu i nije reko “Kosovo je naše”!
Naše jeste, Bedžete Pacoli, ali nije njegovo, Vučić nije Srbija koliko god se uspinjao da strahom ubedi čitav rod kako je između njega i Boga znak jednakosti!
Reke koje teku našom svetinjom za njega su ponornice ali za Srbiju, zapamti, živa voda nasušna!
Dobro to zapamti, jer to što vam danas izdaje nije zahvatio sa svog bunara već iz duše Srbije, vapićeš za vazduhom sutra kad počneš da se daviš u to malo što zahvatiš u dlanove da se umiješ…
Istorija će ga svakako upamtiti, baš kao što kažeš, kao jedinog “vladara” Srbije kojem su te svete vode ništa drugo do zatrovane s previše srpstva te neispravne za ljudsku upotrebu!
No, ne raduj se previše mučeni Bedžete, istorija jednako pamti da su izvori naši i naši će biti doveka, koliko god vam Vučić prinosio vedra s ušća izdaje i laži!
Možeš, Vučiću, “osvajati” reke i likovati s njihovih pustih obala, ali ne zaboravi da voda sve opere do crna obraza!
Možeš ti koliko ti volja veličati useljavanje kula “Beograda na vodi” kao istorijski uspeh Srbije, ali ne pomišljaj da je Srbija korito koje ćeš istorijski voditi dubinama svojih plićaka…
Možeš ti kulama poparati nebesa, ali ne može njihovim temeljima nasuti brane na rekama koje ne želiš da vidiš!
Na rekama gladnih, očajnih, porobljenih, uniženih, prestrašenih, živih a umrlih, umrlih a neumirenih…
Ne možeš kulama sakriti vrtlog izdaje!
Što skuplji pogled to jeftinija istina- reke koje si ti pobedio nisu bujične već nasušne, rekoh!
Vodu možeš ustaviti, ali reku svojih laži, obmane i izdaje ne, nikako, pa sve da je preprečiš onim trupcem od Vulina- vazda će plaviti zemlju, zemlju koju si opasao svojim kulama od peska ubeđen da će izdržati ko grudobrani tvojih nepočinstava…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Браћа Битићи…

Србија јесте обавезна да реши случај убиства браће Битићи, Божији и људски закони то ишту и ту нема спора, но спорно је да се то то бедно чаушки чини на претњу Кајла Скота како је то обавеза Србије!
Обавеза Србије је да том надменом утеривачу “демократије” одбруси да ће решити случај убиства браће Битићи који јесу амерички држављани, али пре и после свега терористи ОВК који су прешли пола света како би чинили злочине по Србији и противу Србије!
Њихове убице не смеју остати некажњене, баш као што њихове жртве не смеју остати прећутане и заборављене, и заиста доста више с тим мизерним: “Србија чини све да пронађе убице америчких држављана Битићи!”
Ако су амерички држављани јесу ли свети због тога?! Јел то значи да не могу бити и да нису били терористи?! Јел их то држављанство чини Богу милијим, па никог с толико петље да одговори вашингтонском зулумћару: “Решићемо убиство браће Битићи, терориста ОВК, јер Србија неће дозволити да убице ратних заробљеника прођу некажњено, славна и часна је Србија одувек била! Решићемо јер то желимо, а не јер ви то желите да желимо!
Решићемо, а Ви у међувремену објасните ко је чинио по злу чувену Атланску бригаду која је најстрашнија непочинства чинила по Паштрику и Проклетијама- терористи ОВК са америчким пасошима, ето ко!”
Имате ли толико куражи, мучени вазали, да барем на трен станете на чело Србије а не да је вазда са зачеља терате ко марву у трк док не мањка?!
Хоћете ли тако приљежно инсистирати да крволоке жетеоца из Старог Градског стигне каква рука правде?!
Хоћете ли некада некоме поменути децу из Гораждевца, заувек уснулу у Христу крај потока?!
Хоћете ли трагати за истином о хиљадама несталих, отетих, обезглављених, распорених, спаљених, унакажених..?
Хоћете ли скупити храбрости да поменете тела наше деце, хероја, осталих на Проклетијама?!
Да затражите, да инсистирате да се пронађу, сахране, да мајке имају где да их ожале?!
Хоћете ли потражити главе оца Стефана и Харитона, или се српске главе не броје кад нису на раменима?!
Хоћете ли учинити било шта осим слепе послушности и издаје?!
Решите случај браће Битићи, терориста ОВК са америчким пасошима, зато што је то људска обавеза пред Богом и собом.
Баш као што је пред Богом обавеза да крв проливена за Србију не буде бара по којој ће Скот и њему налик газити с гнушањем, већ наш Јордан пред којим ће немо, погнутих глава и у покајничкој тишини- стајати!
Правду за све жртве, да, али једнако и правду за жртве жртава, јер наше је небо звездано од сјаја мученика за Србију свету а не звездица с америчке заставе!
Воштанице с наших гробова не горе да бисте њима разулареним шерифима лакејски потпаљивали томпусе, већ да векови прошли и будући не тумарају у мраку ваше беде и издаје.
Горе да у галами ваших лажи чујемо тишину што сведочи да је за Србију славно живети и мрети.
Горе да се види за којим човеком иде сен, а за којом сенком се вуче наличје некдашњег човека…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Не тражи од нас да озоримо твоје кошмаре, Александре Вучићу!

Јасне су ми твоје бесане ноћи, Александре Вучићу.
Како и да усниш с толико греха на савести..?
Како да усниш када ће те сачекати ехо бесрамрних речи: “Одавно смо изгубили све, сад треба ни из чега да извучемо нешто”?!
Шта да сањаш кад Србију не сањаш, бриселски чаушу?!
Јесмо ли то изгубили оно што си издао и продао па иштеш од нас саучеснике у страшној несаници?!
Не, Александре Вучићу, тај кошмар који потураш ко сан је само твој!
Та пустахија којом тумарају понижени и преплашени- тај кошмар је само твој!
То јаловиште у којем у којем славиш камене темељце за Србију без међа и белега- тај комшмар је само твој!
То сиротиште преплашене и уплакане деце- тај кошмар је само твој!
Те гримасе понижених и покорених што продајеш за осмехе- тај кошмар је само твој!
То што ти кличу убеђен да те воле- тај кошмар је само твој!
То што си од Србије начинио сигурну кућу за њене крвнике- тај кошмар је само твој!
Не знаш, тужни отправниче туђих послова, како је дивно сањати Србију!
Кад је сањаш- ту је, нико ти је не може отети и никоме је (из)дати нећеш ни за шта на свету!
Кад је сањаш знаш колика је- таман онолика да нема тог компромиса по којем би зајутрила за корак мања!
Кад је сањаш јасно видиш да су Дунав, Дрина, Морава, Дрим…Јордан!
Кад је сањаш љубоморно чуваш тај сан за потомке, векове, бескрај…
Кад је сањаш- није мит!
Кад је сањаш- знаш да ћеш се догодине пробудити у Призрену!
Кад је сањаш ни за шта не даш тај сан јер сном је чуваш у јави!
Кад је сањаш- волиш је неизмерно и никада помислити нећеш да смо “одавно изгубили све”, јер чему онда трајање ни у чему?!
За шта се толико приљежно “бориш” ако је пучина пуста а небо пало..? Јел се то Србија свела на напрстак чаушке власти и голу лаж коју ваља бранити до последње истине?!
Јасне су ми твоје бесане ноћи, Александре Вучићу, како уснити кад си призвао кошмар, но само је твој и немој га ни случајно подметати Србији као сан!
Једино што се може добити ни из чега, како велиш- јесте ви, презрени политикантски харлекини, настали од мрака у којем једино постојите!
Ваш мрак није наша ноћ и не помишљај да позовеш народ за јатака који ће посведочити да сте заједно пробдели мрак чекајући свануће у којем ће се твој кошмар разрезати на свакодневицу, свакоме једнако јада…
Ништа ми одавно изгубли нисмо већ си продао и издао, али свануће…
Не усуђуј се да нас причешћујеш бедом и јауком!
Не усуђуј се да нас исповедаш издајом!
Не усуђуј се да нас покрштаваш кошмаром!
Не усуђуј се да помислиш како ти кличу јер те воле- страхом владаш својим јаловиштем несанице, али то није Србија већ оно што би ти желео да јесте, рите у које се трудиш да је огрнеш убеђујући је да буде захвална на ђубрету неких “добрих људи” који су јој најваљаније отпатке оставили крај контејнера…
Издао си и продао, ништа Србија изгубила није осим година твојих лажи и обмана, но шта су године наспрам векова?
Векове ти не дамо, Вучићу, не пружај руке к њима- немаш ти довољно мрака колико ми ноћи у којима сањамо Србију!
Када је сањаш- не даш је никоме, ни корака, ни откоса, ни капи из ведра с којег се умиваш Дунавом, Дрином, Савом, Моравом, Ибром, Ситницом, Бистрицом, Дримом…
Но, шта ти о сну знаш?! Сан је благослов праведника, починак- литургијско одмориште душе а душа сва ткана од Србије у сну за Србију у јави…
Јасне су ми твоје бесане ноћи, Александре Вучићу, и знам да би дао све за мало сна, али призвао су кошмар па би сад ни из чега да приграбиш нешто а како год заахватиш- ухватиш себе за руку…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

„Zadruga“ je srce Srbije!

U pravu je Ana Brnabić, prva među jednakim očajnim domaćicama Vučićeve kuhinje laži i izdaje- Kosovo je bilo Srbija, i tačka!
U pravu je, Srbija je- „Zadruga“, ništa više od toga!
U pravu je, Srbija je probdela noć grozničavo isčekujući novog heroja kojeg će voleti i prezirati jednako, prezirući ono u šta se posvećenički i sa toliko ljubavi premetnula…
Visoke Dečane nadvisio je nekakav Lepi Mića!
Gračanicu je zasenila Luna!
Na tron pećke svetinje zasela je Kija!
Gazimestan je „krošnjom“ natriklilo nekakvo drvo mudrosti.
Sve je zaista postalo mit, besmisao je dobio potpun smisao i Ana Brnabić s punim pravom može da usklinkne ono što joj Vučić došaptava: „Kosovo je bilo Srbija, i tačka!“
Da me ne shvatite pogrešno, ne krivim nikoga od imenovanih heroja, sami smo pristali na Srbiju od Sarape do Marića, sami smo pristali na izdaju ukoliko kipti iz prenaglašenih dekoltea silikonskih „iskušenica“ ubeđenih da je Devič ono što su izgubile po separeima a Samodreža nova linija preparata za depilaciju…
Ne lažimo se više, niko nam ništa nametnuo nije što nismo želeli da ponesemo kao okove, uživajući u laži da nismo roblje već ograničeni u slobodi za naše dobro!
Minula noć je samo tmina- mrak smo izabrali sami!
Zbog toga nesrećnica i sme da izjavi kako je Kosovo bilo Srbija jer Srbija nema vremena i snage da zaludno troši na „tolicku“ izdaju pored one koja se prećutati ne sme- Sloba je izdao Kiju, Lunu, sebe, sve nas, zakletvu: „Danas ovde- dogodine „Zadruga“ u Prizrenu!“
Mirno putuj Vučiću na još jedan farsični teferič s krvolokom Tačijem, svi aduti su u tvojim rukama: Zadruga srpskih opština je crvena linija nacionalnih interesa ispod koje Srbija neće ići!
Nađite samo kompromisno rešenje kada obojici odgovara da počne, narod je nestrpljiv, narodu je dosta obmane, izdaje i laži- preko fakta da je „Kosovo bilo Srbija“ ćutke i da pređemo, ali preko činjenice da je Srbija bili Srbija a onda se sve završilo u kasne noćne sate- nikako!
Kosovo i Metohija je samo kolevka i grob, prvo smo prerasli a za drugo nam se ne žuri, ali pristati nećemo na pitanje svih pitanja koje ostaje bez odgovora: „Ko da mi otme iz moje duše- „Zadrugu“?!
Praštaj Vidovdane – sad slavimo Lune, Kije, Miće, Slobodane…
Praštajte ranjeni, praštajte pali- glasovima publike ste ispali…
Praštajte Paštriče i Košare- Srbija je rijaliti za nacionalne klošare!
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Велика Албанија и Александри мали…

Дакле, Александре Вулине, тврдите (један или више Вас..?) како је подела Косова преко потребна не би ли се зауставило формирање “велике Албаније”?!
Верујем да сте до тог ингениозног закључк дошли током какве панел дискусије свих релевантних Вулина за шанком, верујући, ваљда, да ћете Саморођеном помоћи тако што ћете му добацити камен док се дави у плићаку издаје…
Но, издаја му савршено иде од руке, не брините, нема потребе да фалширате у понижењу и продаји Србије тако што ћете је тумачити као: “одсецање главе је најефикаснији лек против главобоље”, несрећни изданку ЈУЛ-а и напрењачке јесени.
Јесте ли то опет скакали “ласту” с цеви тенка на бетон па лупили прво што Вам је пало на памет пошто сте се делимично освестили?
Значи, стварање “велике Албаније” можемо спречити само ако помогнемо њеном стварању- издајом светиње?!
Дакле, “велике Албаније” неће бити уколико поделимо Косово и Метохију на равне части- Албанцима Косово и Метохија а Србији компромис да понекад може да наврати на задушнце себи?!
Колико схватам, мишљења сте да се брана ваља градити тамо где воде нема, а накнадно ћете у кофицама с распеваних бепградских фонтана донети који литар да пошкропите замљу коју ћете предати Албацима како никад не би било “велике Албаније”?!
Ако је и од Вас- превулинали сте, очигледно, биће да сте превише запертлали цокуле па Вам кисеоник лута негде између табана и мозга, или пак неки од нас нису довољно прозорљиви да виде то што сви Ви видите: “велику Албанију” која то није јер сте издали најсветије што имамо како би постала довољно велика без превише муке, што би вероватно оне коалиционе звери од Тачија и Харадинаја начисто збунило: “Како сад да правимо велику Албанију кад нам је Србија већ направила две трећине, Мило Ђукановић подупире колко може, а нама остаје само да се играмо у песку српских домова, гробова и светиња, баш није фер!”
За вас Вулини, Саморођеног и ресто фарисеја је борба против највећег зла, што “велика Албанија” свакако јесте- одазивање на мобу за ударање прве плоче тог дома ђавола у којој ће одвојити собичак за сталну изложбену поставку: “Ако не знаш где су ти међе државе погледај где су ти гробови, а кад их већ нађеш помози да прекопамо то, правимо неку “велику Албанију” а ви нам као не дате! Ваш материјал, наше руке, па нек се зове и Србија док год је застава црног орло на њеним границама а Срби на ничијој земљи…”
Да знате шта су образ и срам питао бих Вас зар Вас није срам, зар Вам није опоро и гадно бити Ви и убеђивати мајке у црнини како им та боја предивно стоји, истиче очи, сузе у њима нарочито?!
Зар вам није мука од себе самих да опело називате матинеом?!
Зар вам се, кантараши српства, барем на трен не згади бити то што сте и проклето лагати да се сатирете зарад бољег сутра а то сутра се у народу зову четрдесетице…
Грудобран “великој Албанији”- великом злу постављате тако што Пећ, Дечане, Грачаницу….нудите као фасадну изолацију хадској утврди, убеђујући нас да је крст с врха звоника једнако крст и ако га преметну у громобран…
Да имате образа и части само, па да вам могу рећи…
Да вам могу рећи како у вашим лажима, фарисеји, не страхујем од “велике Албаније” но од великих Срба!
Оних довољно “великих” да издају Косово и Метохију, а онда нема те Албаније која ће бити већа од Божијег лелека и проклетства које ћете на ову премилу и злосрећну државу навући довека!
Не страхујем ја од црног двоглавог орла хоће ли нас наткрилити, већ од вас ловокрадица који ћете из потаје пуцати на белог с кртом и оцилима на грудима, тврдећи да је умро природном смрћу, јер то је компромис, то је подела без којег нема сутра.
Њима небо- нама облаци, они најцрњи што се попарају и стрмоглаве кад се очешу од крстове на звоницима, пардон, громобранима с врха хадских дворова…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Alal vera za najjeftiniji hleb i život na poček, Aleksandre Vučiću

U pravu je, bre, predsednik, stvarno smo nezahvalna masa glasačkog tela, niko da kaže: „Alal vera, Vučiću, imamo najjeftiniji hleb u regionu!“
E, pa evo ja ću da ispravim tu nepravdu i zahvalim se u ime svih koji ispipaju sve hlebove pre nego što pazare jedan: „Alal vera, Vučiću!“
Alal vera na najjeftinijem hlebu u regionu!
Alal vera što sve uspehe možeš da svedeš na hleb koji je i takav najskuplji za mnoge!
Alal vera za najjeftiniju život u regionu- svakodnevica je za većinu postala ona žvaka koju ti poture umesto kusura!
Alal vera za najjeftinija nadanja, ne košta ništa verovanje kako će sutra promeniti sve, baš kao i fakat da je svako sutra bilo juče…
Alal vera za najjeftinije dečije suze- ne koštaju „ništa“ dok se slivaju niz obraze na svako roditeljsko: „Nemam, sine…“
Alal vera za najjeftinije lečenje malenih anđela- 30 dinara po sms poruci! Zdravlje nema cenu- njihovi životi odlaze u bescenje…
Alal vera za najjeftiniju starost- biti penzioner jednako je doživotnoj robiji bez prava na pomilovanje…
Alal vera za najjeftiniju radničku klasu- ne košta ništa sećati se kada su radnici bili klasa a ne roblje u okovima od pelena!
Alal vera za najjeftinije heroje- branili su Srbiju a danas se brane od Srbije!
Alal vera za najjeftiniju istinu- ide gratis na tri progutane laži!
Alal vera za najjeftiniju istoriju ovog slavnog naroda- rasprodata je ko sekundarna sirovina, na kilogram, metar, u reciklaži…
Alal vera za najjeftinije dostojanstvo- skuplji je par kineskih gaća, onih uz koje gratis ide i ojed…
Alal vera za najjeftinija detinjstva- vršnjačko nasilje postalo je izborni predmet onih malenih zlosrećnika koja su „budalasto“ izabrala da budu samo deca…
Alal vera za Kosovo i Metohiju- od najskuplje srpske reči skuplji je samo hleb, taj na kome ne umemo da se zahvalimo!
Alal vera za izdaju- ne košta dinara nazvati je kompromisom!
Alal vera za ono ubedljivo najjeftinije što ćemo imati kada ova vlast bude prošlost- budućnost!
Alal vera za sve, gospodine predsedniče- život u Srbiji danas zaista liči na stalnu rasprodaju i red u kojem kupci bez dinara u džepu čekaju da pazare svoje živote, ukoliko ih je ostalo još šta u magacinu…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 4 коментара