Bujanovac „gori“ a Beograd se češka… (Dani komadanta Lešija)

Za sreću je zaista potrebno malo: trouglasta „Kravica“, Bata Gašić sa špahlom i fug- masom u BIA, Marjan Rističević u krupnom planu i eto razloga da čovek ne misli na „Dane komadanta Lešija“ koji se održavaju u Bujanovcu.
Za one koji se pitaju o čemu ja to kad u Srbiji postoji samo jedan komadant čiji su dani- svaki dan, evo ukratko: juče je počela a sutra se završava ta divna kulturno- istorijska manifestacija, nešto nalik „Zmajevim dečijim igrama“, s tim što se u ovom slučaju na jugu Srbije dvoglavi orlovi igraju s nama praveći nam decu, da prostite!
Naime, bez ikakvih problema, a još manje ustručavanja, Albanci već drugi dan biju u zurle i tapane u slavu Ridvana Ćazimija, rečenog komadanta Lešija, „finog“ momka iz Bujanovca i nešto manje finog komadanta zloglasne terorističke „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“, stradalog na današnji dan 2001. godine!
Jeste, to je onaj čovek u slavu čijeg imena nam Jonuz Musliju poručuje da budemo srećni što nam neće uzeti i Niš, već samo takozvanu Preševsku dolinu, na šta mu je iz Beograda poručeno: „Slušaj, Musliju- sad si pomenuo Niš i nikad više! Izvini, a kad si ga već pomenuo jel naplatna rampa ostaje nama ili i nju uzimate, čisto pitamo zbog Babića, da ucrta na mapi Kondidora Srbije?!“
Dakle, dok je u Beogradu „radno“ u Bujanovcu je paradno a Beograd, naravno, nema vremena da se bavi time, jer ako bi se trošilo vreme na svakog teroristu kojeg ti u sred države slave jer se borio protiv te iste države ne bi ostalo vremena za bavljenje državom, logično!
Mislim, onim delom države kojim vlast suvereno vlada ne dozvoljavajući da je iko ponižava: Kalemegdan- Terazije- Slavija, muzička fontana- „Beograd na vodi“!
Da me ne shvatite pogrešno, ni slovom ne pozivam na mržnju prema Albancima, naprotiv- iskreno se divim njihovoj kuraži, ponosu koji osećaju i gaje prema svojim herojima, za razliku od nas!
To što se usput pitam da li bi, recimo, u Americi nekome smelo da padne na pamet da pomene s pijetetom Bin Ladena, a kamoli da ga slavi, to je već drugi par rukavica, jer šta taj Zapad, u koji smo zagledani ko turisti u amsterdamske izloge s kurvama, zna o demokratiji i poštovanju ljudskih prava i kulturno- istorijskim manifestacijama?!
Mislim, mogu ja sad da napišem kako na jugu Srbije nema ni jednog belega srpskim policajcima i vojnicima postradalim 2001. od tog istog komadanta Lešija i njegovih krvoloka, ali to bi već bilo zlonamerno i umanjilo bi značaj pomenute kulturne manifestacije koja vremenom može da postane jedan od zaštitnih znakova Srbije, nalik „Egzitu“, Guči, Kosidbi na Rajcu ili Danu sećanja na mučenog policajca (neću mu zbog porodice pominjati ime) kojeg su u selu Dobrosin čitavu noć Lešijevi kurjaci sekli na „kaiševe“ držeći radio- stanicu uključenom kako bi njegovi saborci u urliku i plaču za njim slušali šta mu čine?!
Pardon, taj dan ne postoji, jer čemu kvariti raspoloženje Jonuza i drugara zbog „nekolicine“ policajaca, vojnika i civila, kad su već u dubokoj žalosti za Ridvanom Ćazimijem, u Bujanovcu, gradu na jugu Srbije u kojoj je prema poslednjim podacima bezbednosna situacija više nego zadovoljavajuća!
Mislim, nisu baš išli predstavnici vlasti da provere da li je tako, ali im je Jonuz Musliju poručio da je sve ok i da za taj deo Srbije ne moraju da brinu- on i drugari drže sve pod kontrolom, a ako neko sumnja može slobodno da proveri s naplatne rampe Niša, dotle mogu skoro i bez prethodne najave da svrate…
Ponavljam, ni rečju, baš ništa ne zameram Albancima, jer ljudi ne čine ništa što im je zabranjeno ili ne daj Bože protivzakonito!
To što je onoliko majki zakukalo za decom zbog komadanta Lešija nije njihov problem, a očigledno ni naš!
Na posletku, najvažnije je očuvati mir i stabilnost u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a kako drugačije nego ulaganjem u kulturu ili barem prećutnom saglasnošću da „Dani komadanta Lešija“ nisu veća provokacija za Srbiju od problema koji se nižu u „Parovima“ a vlada jedva uspeva da ih pokrpi rastom BDP-a i inostranim investicijama!
Moglo bi naravno i drugačije, ali čemu?!
U pravu je Dačić bio rekavši da nije problem uhapsiti Musliuja zbog ratnohuškačke retorike, ali to bi izazvalo više problema nego donelo dobra- možda bi se čovek čak i prehladio sedeći na ‘ladnom zatvorskom betonu, pa kako onda to objasniti a da ne izazove gnev Albanaca koji samo žele da to malo teritorije otcepe, pripoje „Velikoj Albaniji“ pa kasnije vrate kad se izigraju..?
Najmudrije je ovako, praviti se mrtav dok sve ne prođe, pa kad na posletku ne prođe…praviti se mrtav i dalje!
P. S. Ako ikada i stignu ono „migovi“ pred kojima je Aleksandar Vučić pozirao kao pubertetlija pred „mercedesom“ na sajmu automobila, valjalo bi na njih nakačiti plugove pa na njivu, najsvrsishodniji su tamo!
Ne treba Srbiji oružja da se brani od tuđina, već pameti da se odbrani od sebe, a onda će i tuđini zaćutati!
Ne pred argumentima sile koliko pred argumentima državnosti…
P. P. S. Hvala „Vranjskim“ što su imale kuraži da pišu o ovom događaju!
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

BIA, Bato, BIA

Dobar dan, dobili ste firmu „Bata i armirači“, skraćeno BIA, za razgovor sa operaterom pritisnite taster „0“ i uživajte slušajući „Odakle si sele, devojano mlada“ do javljanja operatera.

– Dobar dan, majstor Bata na vezi, kako možemo da vam pomognemo?

– Ovaj, hteo sam da prijavim sumnjivo ponašanje komšije s trećeg sprata, sumnjam da špijunira za…

– A je l’ vam prokapalo?!

– Mislite, je l’ mi prekipelo da gledam kako domaći izdajnici vršljaju Srbijom?

– Čekajte, bre, je l’ mu nešto prekipelo ili pukla cev pa prokapalo do vas?

– Ne znam ništa o njegovim cevima, ali znam da radi za strance i…

– Slušajte, gospodine, mi smo ozbiljna firma i nemamo vremena za komšijska opanjkavanja! A ako su mu radili stranci, onda je sto posto isfušerisano, ništa bez našeg dunđera, bre!

– Nisam mislio da su stranci njemu radili nešto, već da on nešto za strance…

– Ništa ne brinite, obratili ste se na pravu adresu, recite mi samo o kolikoj površini govorimo?!

– Pa ne znam tačno kako se to meri, ali po mojoj proceni površina njegovog rada je veleizdajnička!

– Aj da zaokružimo na sto kvadrata, nek ide život, pa ako i bude više, nek ide na moj trošak, nije Bata nikad žalio ni pločice ni fugu…

– Je l’ vi to u nekim šiframa, ništa ja vas ne razumem?! Mogu li vaši operativci da ga stave pod prismotru, bre?!

– Pod prismotru, nego šta, a možemo da stavimo i italijansku sanitariju ako ste zainteresovani?! Jeste malo skuplja ali za sefte nek ide po ceni domaće! Dogovoreno…?

– Ozvučićete mu kupatilo znači?!

U principu ne radimo struju, al’ mogu da pitam ministra obrazovanja, sigurno ima nekog profesora s Elektrotehnike da

tezgari, pa možemo da se pogodimo đuture za keramiku, sanitarije i struju, a…?

– Možete li, bre, vi njega jednostavno da privedete i završite priču, nije baš tolika zverka da mobilišete…

– A to jok! Privodimo tek ako neće da plati, mada možemo da se dogovorimo i na odloženo…

– Nema vremena za odlaganje, molim vas, morate hitno da reagujete!

– Znači, jeste procurilo?! Jesam li vas pitao ko čoveka još na početku je l’ probilo do vas, a vi vrdate pola sata zadržavajući vezu ko da ste zvali hot-lajn, a ne BIA! Nemamo mi, čoveče, vremena za gluposti, znate li kakva je bezbednosna situacija u Srbiji, aman?!

– O tome i govorim sve vreme, ovaj podriva…

– Prvo, ne kaže se podriva nego štemuje, a drugo, je l’ podriva u kupatilu ili u kuhinji, mada se kaže podliva, ali ajde… E, svako bi danas da se igra majstora, ccc…

– Ma ne u stanu, obično to radi u kafani preko puta…

– E, pa sad to menja situaciju, za ugostiteljske objekte je druga cena, malo jača, znate, ima tu da se obija onoliko pločica u kuhinji, pa u muškom toaletu, ženskom, iza šanka… Danima će tu moji majstori morati da kleče, a ja ne volim kad lako kleknu, a cena mizerna…

– Dobro, bre, gospodine, bavite li se vi bezbednošću uopšte, ili da ga ja sam zavrnem i dovedem?

– Bezbednošću ne, al’ imam drugara, Nebojšu, on ima firmu za obezbeđivanje, možemo da završimo i tu nešto al’ prvo da rešimo ovo s podlivanjem, nije to za igranje! Nikako sami da ga zavrćete, ‘oće ventil da oblajzne pa propiša, da prostite, a onda ode i parket pa ćemo morati i njega da radimo…

– Znači, šifra će biti „parket“?! Čekaću ja ispred zgrade, pa vaši kad dođu, samo nek je kažu i odvešću ih do…

– Ma jok, šifra je bukov ili hrastov, a može i bambusov, ali to ozbiljno utiče na cenu! Znate, njim se hrane oni medvedići koale, a mi im faktički otimamo iz usta da ispunimo vaš hir, al’ ako ste za bambus, nek bude bambus, evo pišem…

– Čekajte, agenti će biti maskirani kao koale i onda će da ga izbambusaju kad naiđe?

– ‘Oće ako ne plati, al’ prvo da završimo posao! Biće u kombinezonima, bre, piše im onol’ko BIA na leđima, vidi se iz aviona, aman!

– Pa zar ne bi trebalo to malo diskretnije, mislim, nije da vašoj firmi treba tol’ka reklama?

– Jok nego ću da pustim one iz VBA da mi preuzmu sav posao! Naravno da ulažemo u marketing: angažovali smo klince preko omladinske da na ulici dele flajere, od ove sezone bićemo generalni sponzori „Parova“, a da vi’š kako su mene nacrtali na fresci u Kruševcu, ko Beli anđeo, bre, samo zaboravili da napišu kontakt telefon ispod, al’ dodao sam flomasterom.

– Izgleda da sam ipak pogrešio broj, meni je trebala ona BIA, agenti, špijunaža, dosijei i to…

– E, prijatelju, šta sam ja sve BIA u životu, al’ eto jedna izjavica pred kamerama i trt, smena, a padne onoliki helikopter, odzviždim s lica mesta I nikom ništa. no…! Nego, jesmo li pogodili posao ili…?

Halo, gospodine, halo… Prekide vezu, budala, kako sad da znam gde da šaljem majstore, nije ovo Udba, bre, pa da imamo opremu za lociranje!

Ništa, zvaće opet kad procuri slavina, ima da moli da dođemo, al’ tad ću ja da se pravim blesav: „Ne mogu, izvinite, pogodio sam posao za neke Hrvate, ako vam je hitno, onda dupla cena, ili zovite Tomu, al’ on je više za lopatu, priučen keramičar…“
Mihailo Medenica

 

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Koliko preklanih vratova- toliko novih spratova… (tužna li si Srbijo moja!)

Kad već niko neće aj da ja kažem ono što bi svi trebalo da znaju- Ramuš Haradinaj je veliki čovek, ljudina, Srbenda do koske i nekoliko desetina miliona evra, minimum!
Poternica za njim je zapravo nespretno formulisana zahvalnica i zamolnica, pokajnica zapravo zbog nepravde učinjene tom simpatičnom, kućevnom i čovekoljubnom mladiću, koji jeste neskromno pisao o svojim zločinima ali je skromno ćutao o zadužbinarstvu u centralnoj Srbiji koje prevazilazi „zadužbinarstvo“ nad Srbima na Kosovu i Metohiji!
Dole su za njim i braćom ostali preklani vratovi, a ovde, mašala- spratovi!
Spratovi, jašta more, i to kakvi, vrhunska gradnja, cena maltene ko za brata (al ne Dauta), prednost pri kupovini verovatno raseljenima (kako to nežno zvuči), odnosno, proteranima, oteranima i raskućenima s Kosova i Metohije!
Gde?! U Novoj Pazovi, aman, eno se belasaju na majskom suncu višespratnice dunđer Ramuša koji, prema pisanju beogradske štampe, novac od droge, šverca oružja i ostalih donatorskih večeri i večera s ovdašnjim čaušima, propira kroz ulaganje u nekretnine širom Srbije, baš kao i brat mu, pomenuti Daut, koji nervozno obigrava Novim Sadom prateći konvoje s oružjem i gledajući u koju humanitarnu akciju da uloži lovu, znan kao i brat po doniranju organa- uglavnom tuđih!
Ne, nije sprdnja, niti je spekulacija, samo se pozivam na pisanje medija, rekoh, koje malo koga dotiče jer nema tok skandala koji ne može da nadigra par valjanih sisa u „Parovima“ o kojima će se telaliti danima, dok dobri vojnik Ramuš ne fušeriše po centralnoj Srbiji, baš kako nije ni po Kosovu i Metohiji!
Čovek je postavio standarde, sad ih samo poštuje…
Ono što mi je poštujemo jeste, napisah, čoveka kojeg eto kao proganjamo moleći Boga da nam ga niko nikada ne izruči, osim u slučaju ako je zainteresovan da dođe i lično preda ključeve stanova srećnim vlasnicima, što bi, vala, i bio red!
Toliko mu dugujemo, najmanje, on se nama odužio- za svaki preklani vrat podigao je po sprat (pa i više, bogami), tako da je poternica apsurdna ne samo zato što ga ovde priželjkuju koliko i triper, već i zbog toga što bi se možda ispostavilo da je uložio i u rekonstrukciju zatvora u koji bi bio smešten, pa bi još ubirao i kiriju!
Šalu na stranu, sve je ovo nastrana šala što nam čine, ubeđeni da smo toliki idioti koji će poverovati da se do raja mora kroz pakao, s obzirom na novi koridor kojim se put skraćuje za najmanje tri sata…
Rečju, dobri naš Ramuš je sasvim u pravu kad kaže da neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na KiM ukoliko postane premijer, jer čemu nešto što bi partijskim aparatčikima davalo legitimitet da ispijanje piva pred dragstorom nazivaju zasedanjem ZSO, kad je već u centralnoj Srbiji formirao toliko kućnih saveta koji fakat imaju veća ovlašćenja nego što bi mučena ZSO imala, osim da na profakturu naruči još po turu i dobije po turu kad im policajac KPS-a podvikne: „Ćija none, ajde razlaz, dosta ste zasedali za danas, nemoj da privodim na trežnjenje!“
Kao neko ko se godinama skromno bori za nezaborav heroja s Košara moram, evo na kraju, priznati vlasti da je ispunila obećano, a da toga i nije svesna- podigla je monumentalni spomenik vitezovima najkrvavije bitke na Kosovu i Metohiji ’99!
Umesto nekakvog belega u parku dobili su čitave stambene blokove koji ćekosare17 svedočiti o herojstvu junaka s Prokletija!
Doduše, nije baš prigodno okupljati se o godišnjicama i polagati vence zbog kućnog reda i nervoznih komšija, ali spomeniku se u zube ne gleda, kao ni ktitoru, osim ako nije nasmejan na poternici, pardon, zahvalnici!
Čisto da podsetim, napad na Košare predvodio je Agim Ramadani, kukavički krvolok iz Junika koji je iz zaseda, sklupčan ko tvor u žbunju, ubijao decu- vojnike!
Grob mu je malo podno karaule, na jednoj zaravni s koje puca pogled na Metohiju!
Nadređeni mu je bio Ramuš Haradinaj, investitor da se na toj zaravni napravi spomen obeležje „junačinama“ koje su na živo…neću dalje, ne mogu…previše je naše dece ostalo na mrtvoj straži kraj Košara…
Ramuš im se, eto, „odužio“, a i Srbija (vlast) njemu!
Kaoliko je humki podigao po Kosovu i Metohiji i koliko spratova po ostatku Srbije vala najmanje što možemo da učinimo jeste da ga proglasimo počasnim konzulom na Kosovu!
U stvari, ne možemo ni to, nismo priznali Kosovo, beše, čekamo da ono prizna nas kao državu…
Divni mladići ta braća Hardinaj, kažem ja! Sreća pa se i mnogi u vlasti slažu s tim pa ih ćeraju po principu: „E, pa nećemo tako! Ako ćeš da bežiš neću da te jurim- ne igraju se tako šugice, već ti treba da kažeš iza kojeg si drveta pa da te tražim u žbunju…“
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Test za upravnika zgrade

1. Imate pouzdana saznanja da nekolicina komšija nije glasala za Vučića na minulim izborima. Uradićete šta?
a) olakšaćete im se na otiračima?
b) zamenićete bravu na ulaznim vratima zgrade i samo njima nećete dati nove ključeve?
c) zalepićete žvakom dugmiće njihovih interfona da im zvone do iznemoglosti u gluvo doba noći?
2. Komšije sa trećeg sprata (opcioni) remete kućni red i vode ljubav u vremenu odmora od 15 do 17 sati. Preduzećete koje mere?
a) lupaćete im na vrata i dobronamerno sugerisati: “Životinje, može li to brže- jače- bolje, neki od nas bi da odmore malo!!
b) “Lepo, baš lepo, dok Haradinaj, Hrvati, Zaev, Rama i ostali prete državi vi imate vremena za seks! Plaća Soroš da nas je.ete kolektivno, a?!”
c) “Pusti gospođu na miru, vucibatino, šta si navalio ko Sarapa na sagovornike?!”
3. Premijer- predsednik gostuje s roditeljima, tetkom, tetkinom najboljom drugaricom, Ajkulom, Nadom Macurom i Marićem u “Ćirilici”. Šta ćete učiniti protiv onih koji ne prate emisiju?
a) iseći im kablovsku i opoganiti otirač kao u slučaju broj 1?
b) opoganiti više otirača pa prijaviti komunalnoj policiji da su zapravo oni to učinili?
c) uključiti se direktno u program i izaći u javnost sa njihovim imenima, fotografijama i mogućim lokacijama na kojima ih zainteresovani mogu pronaći ukoliko nisu kod kuće?
4. Potrebno je izmeniti izgled fasade zgrade za šta nemate suglasnost stanara. Šta ćete učiniti?
a) angažovati ekipu preduzimača pod fantomkama koji će posao obaviti tokom noći?
b) angažovati ekipu preduzimača pod fantomkama koji će posao obaviti u po bela dana?
c) učiniti pod A sazivajući potom skupštinu stanara na kojoj ćete saopštiti da su to učinili kompletni idioti, ali da su od sve tri ponude ipak dali najpovoljniju, s periodom otplate od šest meseci i garancijom da će se vratiti ako neko bude nezadovoljan urađenim!
5. Primetili ste kako Vulin pokušava da uđe u zgradu. Šta ćete preduzeti?
a) ženu i decu odmah sklanjate na više spratove uz napomenu da ne paniče i ne iskaču kroz prozore?
b) dozvolićete mu da u prisustvu medija svečano otvori vrata zgade, predstavljajući to kao značajnu investiciju, iako su ista od useljenja?
c) zaglavićete ga u liftu uz napomenu: “Pozvali smo majstore, brzo će…”, a onda otići da ručate i odremate pre nego što zaista pozovete majstore uz napomenu njima da ne žure jer nije ništa hitno- neka kaca s kupusom je ostala zaglavljena u liftu…
6. Bliži se vreme izbora, tačnije mogućnosti reizbora. Kako ćete voditi kampanju?
a) angažovaćete iste one preduzimače pod fantomkama da porazgovaraju s protivkandidatima?
b) dovešćete nekoliko autobusa stanara iz susednih zgrada da Vas podrže i izigravaju stanare vaše zgrade za sendvič i sokić, štekovani po podrumima?
c) obećaćete starijim stanarima da ćete im dati šifru za otključavanje bezobraznih kanala na kablovskoj i privući kontejnere bliže ulazu kako bi lakše stigli do njih, uz angažovanje omladine da im pomogne prilikom ulaska u iste?
7. Nakon isteka dva mandata funkciju ćete mirno predati?
a) najboljem kandidatu- sinu!
b) još boljem kandidatu- starijem sinu!
c) ubedljivo najboljem kandidatu- sebi, a momci pod fantomkama će objasniti stanarima da su se zabrojali i da ste zapravo tek na isteku prvog mandata, u šta se mogu uveriti uvidom u izborni materijal tokom prijatne panoramske vožnje u gepeku?
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

“Kravica” i volovi

Rekoh već: “Vratila se trouglasta “Kravica”, još da mi se vrate i zubi da je otvorim kao nekad…”, a to “nekad” je, nažalost, ostalo najživlje i najrečitije u ovih četrdeset i kusur leta življenja i životarenja, jer za trouglastom “Kravicom” su došli neki kockasti volovi i sjebali sve!
Nekad sam imao nepunih sedam godina.
Nekad nas je strika Dušan sačekao “ajkulom” na železničkoj stanici i odvezao u neku garsonjeru novobeogradskih blokova…
Nekad je bilo to pozno veče krajem leta ’81. svetla grada koja su nestajala za nama kako smo prelazili “Gazelu”…
Nekada nije bilo ničega od “Gazele” do blokova…
Nekada je ta garsonjera bila puna smeha.
Nekada me je iz trpezarije garsonjere budio očev tranzistor i ono “liturgijsko”: “Dobro jutro, Beograde!”
Nekada je iz blokova ka gradu vozio zeleni zglobni autobus 16B dok je vetar kovitlao pesak i dalek glas ljudi u kopreni peščane hajdučije…
Nekada sam uporno stajao kraj vozača gledajući u one šarene karte za vožnju koje je razbrajao velikim noktom malog prsta…
Nekada se čulo ono “ting” kad automat pojede pa ispljune kartu…
Nekada se osnovna škola zvala “Braća Ribar”.
Nekada nisam imao pojma ko su ta braća dok sam preplašeno stajao u kredom iscrtanom cvetu I1.
Nekada je mama stajala samo koji korak dalje i plakala dok nas je Rozalija Janković, ta divna, divna žena uvodila po pri put u školu.
Nekada su mi ta dva sata provedena u školi 1. septembra 1981. delovala kao večnost.
Nekada sam mislio da je mama otišla i da me u dvorištu više niko neće sačekati.
Nekada sam bio presrećan videvši da nije, da je ugasilo do pola popušenu cigaretu, LD, i potrčala k meni, još plačući.
Nekada sam odlazio do Rajićeve, kod okretnice tramvaja, malo iznad škole, cvrenio se kiosk, vreo na suncu, ko plotna starog šporeta…
Nekada su se u njemu znojile dve šerpetine- u jednoj viršle u drugoj kobasice.
Nekada je od priloga bilo samo senfa i majoneza.
Nekada bih dobio i minjon pride, dobrano mek, lepljiv i istopljen.
Nekada bih seo na prvu klupu Kalemegdana i jeo viršle u zemički dok je mama držala jogurt, minjon i salvetu.
Nekada je u Zoološkom vrtu bilo više ljudi nego životinja, ali to je bio i ostao najlepši zbeg.
Nekada sam u “Snežani” pojeo prvu picu, utalivši se s drugarima za kaprićozu. Druge i nije bilo.
Nekada nismo znali ni kako se to jede, niti nam se naročito svidela, ali pobegli smo s časa i jeli picu, ej!
Nekada je Rozalija znala da me digne sa stolice kad povuče zuluf, a ja ćutim, pioniri nisu plakali…
Nekada sam na malo maturi popio čašicu ruma i dva sata izazivao na ferku parking sat, dok on, pametniji, nije popustio…
Nekada sam krao burazerove bele, “adidas- rom” patike, tri broja veće i klaparao u njima tripujući da sam Šejn.
Nekada je nas petoro znalo da se zgura u telefonsu govornicu dok nasumično okrećemo brojeve i zezamo ljude…
Nekada smo sedeli kod Terazijske česme i gledali u milicajce koji su pokušavali da kopiraju Jovana Bulja i budu onakvi šmekeri u belim, letnjim uniformama, ali…
Nekada je čika Jovan radio u trafici kod mene u bloku nakon penzionisanja- bio je šmeker do kraja!
Nekada je ćale kupio Gipčetu ono čudo od “BT50”- nikada nije hteo da da krug pa smo mu skidali ventile s guma…
Nekada me je Momčilo vodio kod frizera po službenu frizuru: “Malo makazama iza ušiju, skrati mu te repove i da mu šiške ne padaju u oči…”
Nekada je mama dozvolila dok je ćale bio u Crnoj Gori da odem sam i majstor Mići odbrusim: “Ne, ne kao ono tatino, ovog puta hoću mašinicom iznad ušiju i uz vrat!” Kakav jeres…
Nekada je burazer trenirao košarku u “Partizanu” i vodio me u Halu sportova, naaaajveću građevinu na svetu, da gledam basket i slušam kako “simodovke” škripe po parketu…
Nekada sam zbog jedne Nataše zapalio s gajbe 9. marta ’91. da se nađemo na Slaviji…
Nekada sam se za opkladu peo na vrh kazaljke sunčanog sata na Slaviji…
Nekada je ćale od firme dobio dvosobnu gajbu pa smo burazer i ja dobili svoju sobu iz koje su treštali Dar Strejts, Kris Rija, ZZ top, Smak, ABBA, Dilan, Čorba, Roj Orbison…
Nekada je ćale preko sindikata kupio “tošiba” dvokasetaš i par “TDK” kaseta…
Nekad ga je burazer poneo na more u Čanj i zaboravio na plaži…
Nekad sam se na ličnu kartu burazerovog drugara učlanio u video klub i uzeo dve kasete- nekog nindžu i Lindu Lovlejs…
Nekada sam plaćao kazne kad kasete vratim nepremotane.
Nekada sam s ortacima iz kraja danima pre projekcije stajao u redu pred bioskopom “Fontana” da kupimo karte.
Nekada sam zbog devojke dobio takve batine od Paviljonaca, ali je nastavila da me voli. Još više, čini mi se.
Nekada su mi ti Paviljonci postali drugari kad su shvatili da mogu da me šibaju kolko hoće- ja ću dolaziti po Jelenu modar ili ne…
Nekada je ćale pred penziju ponovo dobio gajbu, za sobu veću…
Nekada smo roditeljima krali onaj “LD” i pušili dok nam ne pozli, a onda po još jednu verujući da se zaista “klin- klinom izbija…”
Nekada sam se toliko napio na burazervom ispraćaju u vojsku da sam sutradan pitao kad se vraća iz škole, da mu maznem patike pre nego što stigne, a on je u “Maršalki” već zaduživao “guštersku” opremu…
Nekada se burazera napio na mom ispraćaju ne želeći da mi pokaže kako mu je frka jer idem u vojsku u Gnjilane.
Nekada me majka nije pratila od kućnoga praga dalje kad sam to jutro kosmat kretao put Gnjilana…
Nekada je mama bila živa, sad nedeljom brat i ja pričamo o svemu što je nekad bilo, sedeći kraj njenog groba, nikad ne govoreći da idemo na groblje već do mame…
Nekada je ta trouglasta “Kravica” bila najviša kota detinjstva s koje se jasno videlo sve, osim volova koji su se nekako prikrali…
Zato danas ne mogu da objasnim mojom princezi zašto plačem na vest da se vratilo “nekad” i zašto je trougao jedini horizont kroz koji se jasno vidi kružnica sunca i pod
oblacima..?
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Frka Albanci kad Stefanović zapreti, a?!

Ministar za padanje na grudi premijeru- predsedniku Nebojša Stefanović odbrusio je Albancima da „Dobro znaju kako neće moći da kroče ni milimetar na teritoriju uže Srbije“, što je kod njih već izazvalo toliku zabrinutost i strah da Ramuš Haradinaj već razmišlja da odustane od Niša i svede pretenzije samo do motela „Predejane“, što zbog čuvene lepinje s kajmakom, što zbog bojazni da bi preslatka maza od ministra mogla da zaduži pendrek i šlem (iako ne zna čemu ovo prvo služi, niti kako se ovo drugo stavlja) i lično zauzme busiju u Grdeličkoj klisuri i počne da iskače pred automobile sumnjivih registarskih oznaka i udara pendrekom po njima dok brisačima pokušavaju da ga stresu s haube!
No, da reči ministra nisu tek mrtvo slovo na papiru doktorata svedoče i već preduzete mere koje je dr. za Vučićevo uho- grlo- nos i još po nešto obznanio na konferenciji za medije, prethodno u zanosu ispendrečivši kamere, za svaki slučaj!
„Poručio sam Albancima i ostajem pri tome- ni milimetar uže Srbije, bre! Po cenu tuđe krvi ne damo Slaviju, onu divnu muzičku fontanu na njoj koja nikada neće svirati „Šotu“, Terazije i Kalemegdan, na kojem smo već instalirali najmodernije odbrambene sisteme, koji možda liče na eksponate iz Drugog svetskog rata ali savršeno rade na gurku, mada imamo odličnu ponudi nekog Roma, ovaj, arapskog investitora da rasprodamo sve đuture kao sekundarnu sirovinu i verovatno će već danas oterati prve haubice i „kaćušu“ na reciklažu…
Ponavljam, uža Srbija, sveta srpska zemlja koju obuhvata „busplus“ i krug tramvaja dvojke- nikada neće biti Albanski!
U ostalom, zbog toga i jesmo putarinu s Bubanj potoka strateški izmestili četiri kilometra u dubinu teritorije, a inkasanti su dobili uputstva da pljunu svakog ko otpozdravi sa „Mirdita“, i viknu: „Ni pedalj uže Srbije- hvala, srećan put i dođite nam opet!“
Na pitanje novinara da li pomenuto znači da će Jonuz Musliju i ostali lideri Albanaca s juga Srbije biti sankcionisani zbog ratnohuškačkih izjava i poziva na rat, ministar ni za šta je
samouvereno odgovorio:
„Jug Srbije, odnosno, Vračar, Čubura i delovi Zvezdare su apsolutno pod kontrolom naših snaga bezbednosti, a što se Jonuza tiče ne znam zašto bismo sankcionisali čoveka koji drži najbolju pekaru u gradu?! Mislim, nije problem da ga uhapsimo, al gde onda da trčim po burek svima na pauzi, osim ako niste mislili na onog Jonuza iz Bujanovca, s kojim nemamo ništa, za njega je zadužen OUP Vranje a toliko daleko ne idemo zbog uštede goriva, amortizacije vozila i ostalih mera štednje!
U ostalom, njemu sam već na „fejsu“ poslao klip Šaka Polumente, onaj u kojem laje i šapuće „dopadaš“, tako da sam siguran da je shvatio poruku!
Da zaključim, gospodine Haradinaj jel Vi to nama pretite?! E, pa nemojte više da nam pretite inače ću da Vam napišem tako odvratan tvit, pun psovki i onih bezobraznih sličica da ćete nam se sami predati ali ćemo Vas verovatno pustiti da se branite sa slobode, jer sloboda i demokratija su svetinje za nas!
Ako baš insistirate na grubostima dobro pogledajte ovaj pendrek u mojoj ruci i ne izazivajte sudbinu inače ću sad da istrčim iz vlade i izudaram prvi tramvaj na koji naiđem, i to dok se kreće pa nek vozač pušta brisače kolko hoće…“- zaključio je ministar preteći, udarivši se više puta pendrekom u predelu malo ispod pupka, pokušavajući da ga zadene za pojas…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Evolucija za početnike

1. Pre više miliona godina majmuni su živeli u slozi i razumevanju, dok s drveta pod kojim su jedni drugima trebili vaške nije pala banana!
Do tada složni ubrzo su se sukobili oko plena i nakon svađe, uvreda, replika i nazivanja jedne drugih- majmunima podelili su se u nekoliko grupa, što je faktični označilo začetak višestranačja!
Jači i robusniji majmuni su preuzeli vlast i bananu, dok su se oni manji i slabiji zadovoljili korom i povukli u zadnje redove, formiravši nešto nalik praopoziciji.
2. Kako zbog vremenskih neprilika i prirodnih neprijatelja nisu mogli da nastave rasprave na livadi vremenom su odlučili da potraže sklonište, pa je jedan od predstavnika vladajuće grupe primata ugledao pećinu, pokazao na nju i neartikulisano uzviknuo: „Skupštinaaaaaaa, agrrrrrr“!, udarajući se pesnicama po grudima, što je bio prvi poziv za početak zasedanja.
3. Nakon ulaska u pećinu i nastavka rasprave tamo čija je banana a čija kora, majmuni su shvatili da za svoj rad zaslužuju nekakvu nagradu i tada se dogodio prelomni trenutak u istoriji čovečanstva- jedan od njih se delimično uspravio pokušavajući da dosegne do pećinske/skupštinske blagajne i opet nemušto zaurla: „Dnevniceeeee, agrrrrr!“
4. Čuvši urlik predsedavajući majmun je oduzeo reč majmunu za govornicom udarcem kamenom u glavu i proglasio pauzu. Majmuni su potom pohitali ka kolegi koji se jednom rukom držao za ivicu blagajne a drugom češkao po…i pregazivši ga pokušali takođe da se usprave i zaurlaju: „Hoćemo i miiiiii, agrrrrr!“
5. Nakon nekog vremena mukotrpnih pokušaja da se potpuno ispravi i stane ponosno pred blagajnu, jednom od majmuna je pošlo za rukom da ode korak dalje od kolege- pionira, pa se uspravio za još koji santimetar i već razgovetnije urliknuo: „Da naplatim pute naloge, bio sam u bilateralnoj poseti familiji na selu, agrrrrr!“
6. Prošle su godine, smenjivale su se majmunske družine na vlasti i u opoziciji, sve do revolucionarnog uspeha jednog od viđenijih primata koji je krajnjim naporima uspeo potpuno da se ispravi u skupštinskom restoranu i visoko podigne ruku zaurlavajući od evolucionog bola: „Mali, daj još tri porcije ovamo, svim majmunima šta piju i spakuj mi kilo kavurmi za poneti!“
7. Uspevši da se usprave u potpunosti majmuni su poslovnikom uveli urednu da je zabranjeno dolaziti go na sednice ubuduće, pa su polako počeli najpre da se ogrću životinjskom kožom a nedugo zatim da se kao životinje ogrću u „Armani“ i „Versaći“, spočitavajući jedni drugima, sad već daleko razgovetnije: „Reci
odakle ti lova za takvo odelo, majmune, i kako si od onakve beskorisne majmunčine tako brzo uspeo da zaradiš za „praaudi A6“ (tada najskuplji model s pogonom na četiri majmuna volontera)?!“
8. Daljim razvitkom svesti čovekoliki majmun je shvatio da njegova snaga nije u ideologiji i što većoj toljagi već mandatu, pa su polako počeli da evoluiraju u majmune- preletače menjajući čopore za obećane beneficije i više banana, što je izrodilo mito i korupciju (u to doba je ovo današnje „valja se“ značilo staviti kilo banana u kovertu i dati krišom, mada su vremenom shvatili da je bolje banane ponuditi biračkom telu a za sebe zadržati pečenje iz skupštinskog restorana)!
9. Već potpun uspravljen majmun u nekom trenutku je odlučio da sa stene održi govor čoporu iz kojeg je poticao, što se smatra prvim predizbornim mitingom, na koje su majmunčići naknadno masovno dovođeni na dinosaurusima, skandirajući šta god se od njih trži za koru od banane i obećanje da će dobiti i samu bananu za dve, najkasnije dve i po godine!
10. Kako se nisu sve vrste majmuna jednako i istovremeno razvijale tako je ostala podvrsta koja se još kretala na četiri noge, urlikala i gađala izmetom, no i njima je evolucija našla upotrebnu vrednost a čovekoliki majmuni iskoristili za primitivan manuelni rad podrugljivo ih zovući „bot“, što bi u najgrubljem prevodu značilo: „ona što sa grane komentariše kako su glupi svi koji su sišli s nje, osim vođe negovog čopora koji je zbog sastanka s investitorima morao da siđe ali će se vratiti…“!
11. Sve ostalo je manje- više istorija, poznato, i da se videti u dokumentarnim emisijama o nastanku čovečanstva, dok neko ne urlikne: „Dnevniceeeeee, agrrrr!“, pa reklamama prekinu prenos do daljnjeg…
Mihailo Medenica

Објављено под Uncategorized | 1 коментар