(НАТО)Канцеларија с најлепшим погледом на страдање Србије

Шта нам заиста значи 24. март?!

Шта у држави која је од свог страдања и васкрсења начинила одвратни некрофилски карневал?!

Шта значе “велике” речи малих, мизерних људи; родољубиви покличи државника на батерије и шарадни пркос препродаваца Србије на комад и кило..?

Шта нам заиста значи 24. март кад је Србија- НАТО прћија?!

Чему незаборав, и који то уопште незаборав кад смо заветну светињу Косово и Метохију и тај проклети НАТО свели једнако на канцеларије?!

Србија је своју суштину свела на ниво писарнице, а ђавољој експозитури на земљи усрдно уступила пословни простор, уз обавезу да сама намирује дажбине за утрошак струје, воде и реке своје проливене крви!

Оно што би животима требало да бранимо- “бранимо” на шалтеру, и оно од чега би довека требали да се бранимо зори се Србијом из шалтера, с тим што предњим ћутке и понизно стојимо чекајући да нас нервозни ђавољи приправник прозове…

Да је другачије не би Јенс Столтенберг, шеф те белосветске експозитуре пакла изнова и изнова понављао како Србија има много боље односе са НАТО пактом него што то народ мисли, правдајући по ко зна који пут 24. март “жељом да нам помогну у деМонкратизацији”, а ми се изнова правили глуви и слепи верујући у огавну лаж о некаквој војној неутралности државе!

Војно смо неутрални тек толико колико је она жута пошаст учинила да неутралише Војску Србије и начини од ње друштво спортских риболоваца, а ови велеиздајнички наследници оду маршевским кораком још даље и потпишу јаничарски ИПАП споразум који нас чини најоданијим званичним слугама без званичног обележја ђавола, и свечано уруче том злу кључеве Канцеларије са сарадњу са НАТО!

Наравно, с најлепшим погледом на гробове, мајке над њима, затроване генерације, обесправљене и заборављене хероје…уз молбу да се не срде због јаука, лелека и урлика што допиру кроз прозор, учиниће све да растерају и развеју сећање, преметну 24. март у јефтину вашарску забаву и учине све да затуцани народ схвати како је лепота у оку посматрача, па тако и на гробове и препуне онколошке клинике ваља гледати као на посела младих.

Све млађих…

Шта нам онда заиста значи 24. март?!

Дан када ће та проклета канцеларија бити на договореној паузи, или дан када ће због свега што су учинили Србији, Републици Српској, свукуд по свету, с оне стране шалтера чути јасно и поносно: За вас затворени довека! Крвничка фукаро- МРШ ИЗ СРБИЈЕ?!

Тужна је Србија која је своју заветну светињу, своју суштину, свела на канцеларију, баш као што је свом крвнику уступила канцеларју с најлепшим погледом на своје страдање!

Шта нам заиста значи 24. март кад нам Србију издају ко пословни простор, уз обавезу да сами сносимо трошкове комуналија…?

Довека у Призрену, или довека у презиру?!

Како сад изаберемо тако ће нам бити за вјек- вјекова!

Не дозволимо да нам 24 март постане дан плаћања најамнине за канцеларију у коју ће ове сатрапе свести читаву Србију!
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Српска села су горела, сваком сам пламену знао име…

Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама.

Пројурили смо Дреницом без светала…

Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир.

Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас…

Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су!

Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу…

Господ нас је водио кроз огњену врзину, разгртао је и комадима самог неба чинио пут…

Никакво нас зло није могло задесити међу суштим злом- где ђаво потпаљује небо и земљу Бог учини да кротки пламен воштанице надвиси погане огњене корбаче.

Где те прогоне- вазда залутају јер сваким кораком васкрсаваш.

Јуре, стижу и сатиру своју сен.

На својему си! Ништа ти ђаво не може на заветној светињи.

Нигде и никада урлици бесних крвожедних нељуди нису били тиши од монашке молитве.

Што су гласније клицали смрти то се јасније славио живот вечни.

Где су сакатили олтаре ту су иконе клицале: “Оченаш, ти што јеси на небесима….”

Ноћ је била њихов збег а Србљу још једно литургијско свануће на Божијем метоху…

Не знам колико је било, пред зору негде, још смо пламеновима називали имена, стигли смо у Велику Хочу.

Знаш ли где је, Александре Вучићу? Далеко од метра за који се “бориш”! Предалеко, а читава од јеванђеља!
Свака стопа њоме је Библија! Где год се кренеш- свукуд апостоли…

Свуд око села пламени кавез, нигде кукавичјих кфороваца, рзбежали се несоји!

Само калемови жице, ноћ крвава, подрана и саплетене у њих и- песма!

Песма до неба! Песма с неба! Песма од свукуд! Песма над песмама! Старозаветна, новозаветна, заветна да никад не утихне, да никад Србин не уметри светињу, не пода ђаволу- Божије!

Читаво село у порти цркве. Читаво село крај оца Миленка у молитви.

Читаво село у вечности. Читава вечност у порти, а порта пуна, нема се где од живих и васкрслих.

Сви су ту, све је ту, свега мањка а свега довољно- песма јуриша, песма ходи, песма сни, песма исповеда, песма причешћује, песма жање јутро, песма дозива, песма брани, песма дочекује, песма испраћа, песма је све, све је песма…

Која?! “Живка Сиринићка!”

Бескрајно сам је волео и пре те ноћи, али плачући и певајући је с читавим селом да се чује до Призрена….

Пламен је заћутао пред песмом.

Зло је застало пред песмом.

Јутро је пожурило да је чује.

Читава Метохија је певала.

Читава заветна светиња олтар а Велика Хоча певница…

Све што јесам био сам те ноћи.

Све што морамо бити рекло је то јутро!

Све где постојимо тамо је где је Господ певао народом распећа.

Све што не смемо дати ни метра горело је.

Сваки је пламен имао име, домаћина, свештеника, преславу…завет да довека има домаћина, свештеника, преславу- Бога и веру да смо само тамо заиста гостопримници!

Где год били тек смо кућепазитељи, на Косову и Метохији смо домаћини!

Сваки је пламен имао име, али изгорело је само оно где нам згаришта нису манастири!

Нема само онога што не видимо и кад затрави и закорови.

Смемо се одрећи само онога што се тог 17. марта 2004. одрекло нас.

Бог, Косово и Метохија, песма господња, песма људска- нису, нити ће!

Видео сам пламење што је називало: “Помаже Бог!”

Видео сам људе који су гласније од ђавоље јарости отпоздрављали: “Бог ти помогао!”

Не чини Србију безименим пламеном, Александре Вучићу!

Не усуђуј се да издаш оно што ти на згариштима чува место за трпезом с Господом, вековима, читавом Србијом васкрслом.

Не “бори” се за метар већ не дај случајно ни милиметар онога где тиха молитва монашка надгласа бесни урлик нечастивих!
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Нису Срби кукавице, Вучићу, већ кукавичје бирају најгорег…

Шта те то гони, несрећниче, да толико презиреш свој род?!

Колика је то празнина душе, какво то црнило урличе из тебе, којем си се злу подао ко вери па с толико јарости хулиш на крв називајући је изнова- кукавичјом и издајничком?!

Велиш да би се разбежали кад би Србија позвала на одбрану Косова и Метохије.

Велиш да и кад би ратовали за заветну светињу опет би морали да преговарамо на крају, па зашто да одмах с почетка не похитамо на крај и издамо све оно што јесмо и где једино истински постојимо, јел да?!

Неки би се разбежали, да, нема ту спора, понајвише из редова твојих седвич делија, али сасвим довољно би потрчало тамо где васкрсла војска Христова чека да се причестимо у Самодрежи.

Више него довољно, знаш ти то одлично, па толиким презиром покушаваш да све начиниш Вулинима, спрдњом, гримасом јада како бисмо се у јаду стопили и заћутали пред твојим лажима, јуначе одважних телевизијских јуриша на папирна утврђења…

Но, видиш, у својој велеиздаји ти мораш намиривати ђавола којем си продао душу, плесати око те политикантске шипке како ти Трампови и Меркелови подводачи свирају.

Плесати до изнемоглости на бис јер за њих си само пука и безвредна маса што се мазно увија и чини све како би те задржали још који час у сепареу, јер кад се разиђу, кад искорачиш, кад погледаш у празним флашама шампањца то изобличено лице издаје- панично ћеш покушати да побегнеш од звери која те гони, која те јури твојим ногама, дозива твојим гласом, кидише твојим зубима…

Али, једно си у праву- кукавице јесмо, али у миру! С њим не знамо шта ћемо, у њему се ћутке и без поноса предајемо најгорем непријатељу- себи!

Отуда и ти на власти, никако другачије!

У рату смо куражнији од сваке силе која би на нас ударила, али у миру се предајемо најгорима, кукавицама наоружаним лажју, преваром, убеђењем да ће издајом намирити дугове ђаволу не знајући да том цеху нема краја…

Коме си обећао Србију тај ће те довека прогонити ко рањену звер, буди убеђен!

Ко те данас велича- сутра ћете огњем тражити по рупама у којима ћеш се крити од сопственог гласа!

Учини оно што једино можеш и мораш- прогласи привремену окупацију Косова и Метохије, сачувај за неке боље од нас славу да им не остављамо грех као крајпуташе над којима ће стајати о задушницама себи живима…

Данас разграничи- сутра неће постојати никакве границе између Србије и пакла!

Данас повуци црту- сутра је та црта оков од пупчаника потомству довека!

За кукавице не брини, вазда је таквих било и биће, није ни то грех.

Грех је толико презирати свој род и мислити да су сви налик теби!

Грех је помислити да је живот вредан ако немаш за шта веће од живота пострадати!

Ено ти куражних у Катанићевој, пред судом, на бедемима кривичне пријаве коју су поднели противу тебе твојих сенвич витезва због велеиздаје!

Мало их је, али ће свакога дана бити све више, нек те нико не лаже да је другачије и да је свако слово на папиру мртво!

Само ти зови и не секирај се, има Србију ко да брани и сачува од таквог мира страшнијег од рата.

Кунем се у оба детете, само зови и долазим!

Дај ми пет минута да их загрлим и пољубим, само толико!

Оне су моје Косово и Метохија, немам ја друге без да за моју “Грачаницу” и “Дечане” сачувам Грачаницу и Дечане!

Само зови и гледај Србију коју толико презиреш- у строју, у трку, у јуришу с васкрслом војском Христа!

Није се страдало да би ти стајао на костима и викао како морамо знати где су нам границе!

Знамо где су- ено их утврђене од костију и насушне љубави ка Србији, ни метар мање, ни гроб ближе!
Довека у Призрену и с тим нема кусурања, запамти пре него што поново мазно станеш пред шипку за аплауз и бакшиш западних подводача…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | 3 коментара

СИКТЕР!!!

Дакле, “брз, оштар и одлучан” одговор Вучића- Харадинају је: сиктер!

И то је то?!

Вулин је прекинуо “војни рок” да би се све свело на: сиктер!

И то је то?!

Хитна седница Савета за националну безбедност, онолике куражне насловнице, озбиљни водитељски баритони у сусрет најављеном “брзом, оштром и одлучном” одговору Београда и: сиктер!

То је заиста само то?!

Ни псовка, Јудо?!
Да му онако патетично поменеш семе и племе, мајку, тетку, штагод..?

Ништа! С једним сиктер си ставио тачку на проклету велеиздају Косова и Метохије, и да зло буде веће то “сиктер” је изгледа сасвим довољно Србији!

Ма, и више него довољно!

Нико ни речи, нико ни гласа да пусти, нико ни шапатом да теби, Јудо свих Јуда, поручи: “Сиктер, бре, више те погане руке од Србије!”

Зар нам заиста Косово и Метохија значи толико, једно “сиктер” и довољно?!

Јесмо ли поверовали у најсрамнију лаж да ће нам без заветне светиње бити боље?!

Да ћемо некуд , крупним корацима, ако “раскрстимо с митовима” и решимо се баласта?!

Хоћемо, у вражју матер, ако и тамо буде места за нас јер и ђаво бира друштво…

И место у паклу мора да се заслужи, само у Србији под капом Александра Вучића више ништа не мора!

Не мора се велеиздаја назвати тако, “компромис” је сасвим довољно јер би у супротном морали да објаснимо себи због чега ћутњом саучествујемо у велеиздаји?!

У “компромису” је ваљано учествовати, шта ту има да се објашњава..?

Због тога је: “сиктер” тако историјско и одважно.

Због тог “сиктер” нико ваљда не треба да пита откуд и чему сат времена пред почетак харлекинске седнице Савета за националну безбедност зорњак с Ником Хејлијем, још једним америчким овлашћеним сервисером деМонкратије и правде натопљене крвљу?!

Откуд и због чега који сат потом та иста вуцибатина на теферичу с Тачијем и Харадинајем?!

Откуд чауши са Српске листе и даље у власти оног ђавољег накота Рамуша?!

Сиктер за њих не важи?!

Кичма су његових пасјалука. Највернији јаничари!

Откуд амерички војници у врањској гимназији, чему погано предавање о ђавољем НАТО пакту нашој деци?!

Сиктер ако неко то гласно упита!

Сиктер ако ко каже: Вучићу, чиме ће твоји трагови смрдети?!Продао си Србију највећим крвницима- главосечама ОВК и НАТО фукари!

Нечовјештвом неће сигурно, јер и за то је потребно најпре бити човек, а човек, па и најгрђи, неће најгоре крвнике свог рода позвати за трпезу у кући ожалошћеног, и још натерати домаћина да им уступи место у челу, под иконом, пред сликом мртвога сина!

Март је, Александре Вучићу, крвави месец мучене Србије, месец у којем си очигледно наумио да на хумкама подигнеш шатре своје најпоганије представе…

Март је, Вучићу, али на срећу одлично знаш колико заборављамо, колико багателишемо и колико не маримо ни за шта осим за пуко јутро, па ти је довољно сакрити се велеиздајниче иза једног: сиктер!

Наша највећа трагедија је што знамо колико си зло за Србију, али не знамо шта бисмо с добрим, шта бисмо ако нам ваља бити достојни предака и потомака, куд ћемо с огњиштем кад смо заклети у “Задругу”, шта ћемо с вековима кад нам сати у безличности пукој теку ко године..?

Зар нам, заиста, Србија толико значи да је “сиктер” довољно да оћутимо велеиздају и раскомотимо се у “компромису”?!

Компромис са животом није живот, нема тога!

Компромис са животом је лежање на одру док примаш саучешћа за себе самога…

Ако смо на то спремни, ако смо на то спали, ако је то сасвим довољно- онда СИКТЕР!

За боље нисмо, а и то лоше нам је превише!
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Нема другог одговора до- НИКАД ПРЕДАЈА, НИКАД РАЗГРАНИЧЕЊЕ!!!

Нема друге одлуке коју можете и морате донети, несоји, без оне коју вам Устав, Божији и људски закони налажу- прогласити привремену окупацију дела територије Србије и тако сачувати Косово и Метохију довека!

Ако шта друго учините проклећете Србију занавек!

Ако шта друго учините биће јасније од овога јутра да је све што Харадинај и Тачи чине само оно што их замолите да учине како би велеиздају правдали “безизлајем” у којем смо се нашли!

Нашли смо се тамо где сте над довели опростивши реке невине крви зверима!

Ту смо где јесмо јер сте с ђаволима сели за софру да преговарате о Божијем!

Ту смо, но то није безизлаз како отужно велите, јер пред безизлазом ћемо стати оног проклетог трена кад “разграничите” дете с мајком, мајку с гробом сина, Србију с костима и колевкама, кад комесарски разрежете да утихну литургије и опела!

Све што јесмо- јесмо на Косову и Метохији и данас учините да нас не нестане, јер Србија без заветне светиње не може ништа друго до заувек лутати по проклетству, ко умирући којег смрт мучи животом у болу и јауку!

Данас се успите до дечанских висина, прогледајте очима Симониде, пустите да вам пећка и призренска Бистрица, Дрим, Лаб, Ситница, Ибар…потеку венама, да се разгоропаде, да устрчите Проклетијама, Шаром, Паштриком, Коритником, Бајгором, причестите се у Самодрежи…

Данас будите људи а не бедне политикантске шићарџије и накупци Србије!

Људи! Ништа мање и ништа више од тога јер ништа се више и не може бити, па стресите копрену велеиздаје и не остављајте потомству да по својему тумарају ко туђини стсавајући у бруку предака и безличје потомака!

Све што јесмо- јесмо на Косову и Метохији, и то није мит!

Мит је да се можеш разграничити са собом самим и живети с том понорницом у грудима наместо душе!

Прогласите привремену окупацију Косова и Метохије како не бисмо довека остали окупирани врзином у којој се може трајати, али не и постојати!

Није то никакав замрзнути конфликт, јер тамо где немањићка каднила и воштанице ништа не мрзне и никада Србин не може бити у конфликту са прагом и огњиштем!

Све друго ће бити само још један доказ да од звери тражите да кидишу како бисте имали бедне изговоре за кукавичје узмаке!

Све друго је ваш махнити плес с ђаволом по колевкама и гробовима, и то вам, будите убеђени, Србија неће прећутати, заборавити, ил опростити!

Успавали је јесте, али умрла није па да се не усправи и надвије ко црни облак над вама док је бесно кидате на комаде!

Ко растави мајку од детета нека зна да брзаци њихових суза немају обала…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Није Вучић оно лоше против чега се боримо већ најгоре чему тежимо

Колико је Александар Вучић огрезао у велеиздају толико смо ми огрезли у Александра Вучића, и ту нема спора.

Није он више оно лоше против чега се боримо, већ оно најгоре чему тежимо.

Да је другачије не би ни помислио а камоли изјавио: “Не можемо признати Косово, а да ништа не добијемо од друге стране!”

Да не уживамо да га вољено презиремо не би ћутке стајали у реду за порцију тог зла које нам спрема и сервира!

Не бисмо личили на пуке, безличне и бескичмене кориснике “народне кухиње” у којој нас као националне беднике прехрањује отпацима Србије, мрвицама идентитета и окрајцима будућности коју смо му подали да нам је да под камату коју не можемо да исплатимо.

Председник Србије, заклет на Устав и Мирослављево јеванђеље, славодобитно најави да ће издати Србију а Србија и даље у паничном страху од грипа и дана када ће се завршити “Задруга”!

Да Вучић није оно филигранско најгоре у нама не бисмо оћутали на вапај Косова и Метохије, али очигледно можемо без Грачанице али не и места у кафићима!

Шта су дечанска јутрења спрам јутра док се помаља из кратког еспреса..?

Да ли нам је заиста Косово и Метохија постао проблем који једва чекамо да реши како бисмо у кафанама имали разлога да наручујемо: “Сини јарко сунце са Косова”, наздрављајући човеку који је у нама препознао и неговао највећи квалитет- жељу да с толико дивљења презремо њега како бисмо се дивили себи колико смо непоколебљиви у одбрани заветне светиње: блата у којем нестајемо лажући се како је лековито?!

Која је, заправо, та друга страна о којој Јуда мантра?!

Ми, наравно! Од нас очекује нешто заузврат велеиздаји Србије, јер ћемо на хектару државе имати кога својски да кунемо на глас и ћутке благосиљамо!

Ништа, али баш нам ништа не значи Косово и Метохија јер ништа не значимо себи!

Тобоже се гадимо “сендвичара”, а свако од нас очигледно крије по кифлу иза пароле: “Косово је срце Србије!”

Да је другачије не би му још остало, како каза, да Србију убеди како компромис није пораз!

Није, свакако да није, јер и компромис је више од онога што заиста желимо!

Пораз је, рекох, то што је Вучић оно филигрнско најгоре у нама које тако себично чувамо, јер тако је лако и лепо бити против нечега што не желиш на умине!

Тако је животно бити сахрањен у заблуди да смо шта бољи, и да Јуда чини зло док доброме одлазимо на задушнице желећи да се уверимо да је заиста мртво и да нас неће однекуд заскочити?!

Чучимо у заседама чекајући себе…

Александар Вучић нажалост неће остати упамћен као онај што је прокзао Христа, јер немамо храбрости да памтимо себе као његове јеванђелисте!

Заклињемо се у Србију, то је сасвим довољно, не треба нам је баш толико да бисмо се заклињали довека- довољно је да је буде за саксију- две, колико да се имамо над чиме заклињати кад опусте баште кафића.

Вучићева издаја довека нама на душу јер он је имао храбрости да сенке некадашњих људи назове народом, а ми ћемо га с толико љубави презирати називајући те сенке именима колико да се распознамо у мраку очињег вида.

Он не може да призна Косово док од друге стране не добије нешто заузвра, не видећи да је добио и више него за шта се “борио”- народ којем је метар заветне српске земље премало, а пола метра за читав метар превише!

Све што ће учинити ми смо му дали за право да учини јер смо више презирали њега него волели себе!

Њега и треба презрети, у мери којој ћемо бити свесни да он не сме бити оно најгоре од нас којим се толико поносимо!

Да се не поносимо не би му пало на памет да помисли а камоли изјави како постоји услов за признавање Косова!

Да се не поносимо свако од нас би признавао Косово и Метохију као своју колевку и гроб.

Да се поносимо знали бисмо да компромис није пораз, јер с Господом су се векови наши споразумели да ћемо довека чувати заветну светињу за њега и нас!

Треба ли нам какав компромис до онога што имамо са небом, гробовима и тек подвезаним пупчаницима?!

Зар је Србија заиста дочекала то да је тако лако човеку заклетом на Устав и Мирослављево јеванђеље рећи да нећемо признати док друга страна…

Нажлост, изгледа да јесте!

Друга страна је одвајкада била тај међаш исклесан у распеће, да на њему Србија васкрсава довека!

Данас смо друга страна ми! Од нас Вучић очекује нешто заузврат, од Тачија и Харадинаја је добио све што је тражио.

Од нас очекује тишину- добио је громогласну!

Чује се још само срк еспреса и далеки звоници што дављенички нестају у њима…

Тако је лако и добро презирати велеиздајника, у супротном бисмо морали себе…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Јуткање Србије!

Узалуд отвараш “фабрике”, Александре Вучићу, кад не затвараш Јутке!

Неће Србија ни корака напред кад сужње подведеш белосветском олошу за мизерне новце у некаквим погонима, већ кад стресе са себе то блато- локалне вуцибатине које си рукоположио у Ироде и фарисеје.

Но, зашто би се одрицао таквог шљама кад ти чини више користи него штете покривајући заглушујућом дреком својих пасјалука тишину онога што ти чиниш- велеиздају Србије?!

Треба ти Јутка, требају ти Јутке, сваким даном све више, све безобзирнији и стрвнији да кидишу ко бесна псета у својим феудима како би Србија видала те ране, обамрла у болу да осети ону фаталну- где јој кидаш душу и приносиш оним зверима што су јој кидали органе и кантарили Србље на комад и кило!

О каквој то Србији за наше потомке сањаш кад си ослободио курјаке и напујдао их да слободне прогоне стада?!

О Србији по мери свог непочинства, јер само је Јутка и њему слични несоји могу учинити толико вапајном да се не види колико ће од ње остати кад их поново свежеш и завршиш своје…

Верујем, заправо желим да верујем, да се и теби гади Јутка и све Јутке њему налик, да их презиреш, али још страшније је што више презиреш Србију од тог шљама, што ти је таква поган насушно потребна да зулумћари на локалу како би питко прошао твој зулум у глобалу!

Страшно је што ти најчвршћи стубови власти управо такви, што си све кавезе и карантине поотварао и пустио хијене међу народ да сатиру и кидају док народ у страху и немоћи не обамре, заћути и побегне у збегове тишине, чекајући да курјаци прођу несвесни да за њима неће остати ништа чему ће се вратити!

Није Јутка узрок већ последица твоје власти, твох схватања власти по којем је једино важно имати уза се што више подгузних стрвинара, неголи неколицину ваљаних!

Но, шта ће теби ваљани кад ништа ваљано ниси намерио са Србијом, без да је ваљано обогаљиш за вјек- вјекова!

Пре би се ти чтавог народа одрекао него Јутки јер волиш само оне које презиреш, који те презиру, али те се фанатично плаше и спремни су све да учине како би свој страх по сто пута доказали.

Опасну, најопаснију игру играте, заборављајући да Србија није крпењача! Можете је шутирати али је не можете шутнути довољно далеко да више нико не пита: шта учинисте то од државе славе, поноса, јунаштва, чојства и божијег благослова?!

Треба ти Јутка више неголи ти њему, јер како сакрити глад, беду, вапаје, урлике упомоћ, тужна и свела лица, чињеницу да Србију све више и приљежније подводиш ђавољем НАТО накоту, да су ти фукара Сорош млађи и оно сушто зло Блер гостопримници у кабинету, да са Тачијем и Харадинајем приводиш крају примопредају заветне светиње ко флашу брље коју сте уз мезе попили на искап, па бисте сад ко насукан брод у боци да ујармите Косово и Метохију у њу!

Не даш ти Јутку, јер о шта би се поштапао да ти таквих није?!

Крцата је твоја клупа резервних играча таквих фукара, па где један падне заменићеш га тројицом још горих!

Али, у том магновењу да ходаш по води заборављаш једно, Вучићу- ко сеје ветар пожњеће олују!

Народ ћути и трпи, и превише, али буди убеђен да твој коров неће бити наша летина!

Заборави на наум да нас нахраниш месом с наших костију!

Кад се Јутке измакну попадаће куле твог потемкиновског Олимпа, а тад ће бесно кидисати управо на тебе.

Но, не брини, увек се можеш “сакрити” иза кривичне пријаве која те у Катанићевој чека.

Повелика је- има места и за све јатаке у сатирању Србије!

Можеш ти да пујдаш Јутке али запамти- не можеш да Јуткаш Србију, колико год ти се чинило да си начинио преплашено стадо које ће курјацима потрчати у сусрет…
Михаило Меденица

Објављено под Uncategorized | 1 коментар